Дужина трајања године у јулијанском календару износи просечно 365,25 дана што се постиже убацивањем једног додатног дана сваке четврте године и на тај начин се приближава временском периоду за који Земља обиђе око Сунца, односно орбиталном периоду Земље који износи тачно 365,2564 дана. Јулијанска година нешто је дужа од тропске, а ова разлика акумулира се на један дан сваких 128 година.
Пошто је грешка касније уочена, император Август је наредио да се избаце све преступне године између 9. п. н. е. и 8. н. е. чиме је заслужио да један месец (август) понесе његово име.
Треба имати у виду да се у ово време године нису бројале од рођења Исуса Христа, већ од оснивања Рима753. п. н. е. те је срећна случајност што су за преступне године узете баш оне дељиве са четири бројано од Христовог рођења.
Јулије Цезар првобитно је одредио да сви непарни месеци имају по 31 дан, а парни по 30, осим фебруара који је у простој години имао 29 дана, а 30 у преступној. Месеци су се звали: Januarius, Februarius, Martius, Aprilis, Maius, Junius, Quintilis, Sextilis, September, October, November и December. Године 44. п. н. е. месец Quintilis преименован је у Julius (данашњи јул) у славу Јулија Цезара. Године 8. п. н. е. одлучено је да се један месец назове именом императора Августа, и пошто је он највише ратних победа однео у месецу Sextilis-у, овај месец назван је по њему август. Али, пошто је тај месец имао 30 дана, а Цезаров месец јул 31 дан, Августу се није свиђало да његов месец има мање дана од цезаровог, па је узео један дан из фебруара, који је ионако имао мање дана од осталих месеци, и пребацио га у август. Пошто су сада постојала три узастопна месеца од по 31 дана, Август је од септембра узео један дан и пребацио га у октобар, а из новембра у децембар. Тада су успостављене данашње дужине трајања месеци.
Јулијански календар није био савршен и његова разлика у односу на тропску годину се повећава за један дан сваких 128 година. То је касније увиђено, па је на сабору у Никеји325. године одлучено да се из календара избаце 3 дана која представљају акумулирану разлику. Пошто је јулијански календар и даље остао непромењен, разлика се до 16. века акумулирала на 10 дана. Када су ово уочили, астрономи су одлучили да израде нови календар који ће бити усаглашен са тропском годином. То је постигнуто увођењем грегоријанског календара.
Током 20. века, практично све православне земље, прешле су на употребу грегоријанског календара (у световне сврхе). Њихове православне цркве нису желеле да користе „католички“ календар, већ су тражиле усвајање новог календара који би био прецизнији од грегоријанског. Тако је на Свеправославном конгресу, 30. маја 1923. године усвојен Миланковићев календар. Међутим, како су све православне цркве аутокефалне, неке су цркве задржале употребу јулијанског календара (између осталих и СПЦ, иако је за нови календар усвојен њен предлог).
Српска православна црква, која је била предлагач новог календара који усвојен на конгресу 1923. године, и даље користи јулијански календар. После конгреса, СПЦ је Миланковићев календар начелно прихватила за употребу, али је његову примену била одложила. Одлуку о примени овог календара СПЦ није касније донела и у употреби је и даље јулијански календар.[2]
Православне цркве које су прешле на Миланковићев календар:
Јулијански календар користе и неканонске цркве: све старокалендарске цркве, Украјинска аутокефална црква итд.
У Краљевству СХС, „нови“ грегоријански календар званично је прихваћен
Законом о изједначавању старог и новог календара од 10. јануара1919. године,[3] објављеном у првом броју „Службених новина Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца“.[4] Овим законом одређено је да у целој држави на дан 15. јануара 1919. године по „старом“ престаје да важи стари календар и да се даном 28. јануара 1919. године[5], уводи рачунање времена по „новом“ календару. Држава је усвојила грегоријански календар у време када није постојао Сабор СПЦ, па је тако СПЦ остала на старом календару.[6]
Без обзира на то да ли су прешле на грегоријански или Миланковићев календар, православне цркве и даље користе некориговане таблице епакта за рачун датума Васкрса. Тако се у случају Грчке православне цркве прослава Божића поклапа са грегоријанском (католичком и протестантском) прославом, док се датум прославе Васкрса поклапа са осталим православним црквама.
Референце
^„Berbers mark New Year in Algeria, welcoming 2968”. Daily Sabah. 12. 1. 2018. Приступљено 25. 6. 2019. „The Berber calendar is an agrarian system, based around the seasons and agricultural work, that was inspired by the Julian calendar.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Мирјана Петровић, Зашто није примењен календар Милутина Миланковића, Флогистон бр. 12, Београд, 2002
^Државни и верски празници у војсци Кнежевине и Краљевине Србије, Капетан Миљан Милкић, Институт за стратегијска истраживања, Београд, Војноисторијски-гласник бр. 1-2 (2007), фуснота стр. 7, УДК 394.26:355.1(497.11)“1839/1918”; Службене новине број 1 од 12. јануара 1919. године, (093.2)
Rüpke, Jörg (2011). The Roman Calendar from Numa to Constantine: Time, History and the Fasti. Wiley.
Nautical Almanac Offices of the United Kingdom and the United States of America (1961). Explanatory Supplement to the Astronomical Ephemeris and the American Ephemeris and Nautical Almanac. London: Her Majesty's Stationery Office.
Richards, E. G. (2013). Urban, Sean E.; Seidelmann, P. Kenneth, ур. Explanatory Supplement to the Astronomical Almanac (3rd изд.). Mill Valley, Calif: University Science Books. ISBN978-1-891389-85-6.
Stern, Sacha (2012). Calendars in Antiquity: Empires, States and Societies. Oxford University Press.
Barsoum, I. A., & Moosa, M. (2003). The scattered pearls : a history of Syriac literature and sciences / by Ignatius Aphram I Barsoum ; translated and edited by Matti Moosa ; with a foreword by Cyril Aphrem Karim. Gorgias Press.
Fruin, R. (1934), Handboek der Chronologie, voornamelijk van Nederland. Alphen a/d Rijn: N. Samson.
Lee, P.H. & de Bary, W. T. (Eds., with Yongho Ch'oe & Kang, H. H. W.) (2000). Sources of Korean Tradition, (Vol. 2). New York: Columbia University Press.
„Закон за въвеждане на Грегориянския календар [Law on Introduction of the Gregorian Calendar]”, Държавен вестник [Durzhaven Vestnik (State Gazette)], XXXVII, Sofia, 21. 3. 1916CS1 одржавање: Формат датума (веза)