Од новембра 1942. године налазио се у Словенији где је са групом официра упућен као појачање словеначким јединицам. Био је заменик команданта и командант 1. словеначке партизанске бригаде. Са јединицом је изводио диверзантске акције на прузи Љубљана − Ново Место. Батаљон на челу са Божовићем је уништио шест композиција, а пруга је стално била у прекиду. Постављен је за команданта бригаде „Иван Цанкар”, а касније и за команданта 12. словеначке бригаде. Бригада је водила успешне борбе са Италијанима и Немцима у периоду од 16. до 30. новембра 1943. године. Био је заменик и начелник штаба 15. дивизије до октобра 1944. године и на служби у Главном штабу Словеније до марта 1945. када је упућен у Београд на курс за команданта дивизије. Од априла 1945. године био је на једногодишњем Вишем стрељачком курсу у СССР.[3][2]
Након рата обављао је низ одговорних функција између осталих Заменик начелника одељења 1. армијске области, помоћник за територијалну одбрану команданта Никшићког војног подручја и помоћник за позадину Нишког војног подручја. У чин капетана унапређен је у мају 1943, мајора новембра исте године, потпуковника 1946, пуковника 1951 и генерал−мајора 1965. године.[4][2]
