PROFILBARU.COM

Радмило Богдановић
Радмило Богдановић
Лични подаци
Датум рођења	7. октобар 1934.
Место рођења	Кончарево, Краљевина Југославија
Датум смрти	25. октобар 2014. (80 год.)
Место смрти	Београд, Србија
Универзитет	Филозофски факултет Универзитета у Београду
Политичка каријера
Политичка; странка	Социјалистичка партија Србије (1990–2014); Савез комуниста Југославије (1952–1990)
Мандати
Министар унутрашњих послова Србије
	5. децембар 1989 — 30. мај 1991.

Радмило Богдановић (Кончарево, 7. октобар 1934 — Београд, 25. октобар 2014) био је српски политичар. Богдановић је био високи функционер Социјалистичке партије Србије и министар унутрашњих послова у време великих антивладиних демонстрација 1991. године, када је и поднео оставку.

Биографија

Завршио је основну школу и гимназију у родном месту, а потом и Учитељску школу. Филозофски факултет у Београду завршио је ванредно 1976. године. Дипломирао је са тезом "Васпитно-образовни рад у установама за малолетнике".^[1]

Био је члан Савеза комуниста Југославије (СКЈ) од 1952. године. У периоду од 1952. до 1961. радио је као учитељ у Врановцу и наставник у Багрдану близу Јагодине, а након тога до 1966. био је председник ОК ШО Јагодина и организациони секретар ОК СК Јагодина.

На место начелника Секретаријата унутрашњих послова Јагодина дошао је 1966. и остао два мандата до избора за председника Скупштине општине Јагодина 1974. године. Ову дужност обављао је до 1981. године.

Начелник управе у Републичком секретаријату унутрашњих послова Србије био је од 1981. до 1983. године, а потом пет година заменик Републичког секретара за народну одбрану Србије.

Од децембра 1989. био је члан Извршног већа Скупштине Србије у четворогодишњем мандату и Републички секретар за унутрашње послове.

Фебруара 1991. године изабран је за Секретара за унутрашње послове Републике Србије. Током протеста 1991. демонстранти су од другог дана демонстрација захтевали и оставку Радмила Богдановића са места министра због непримерене употребе силе. Истог дана на конференцији за новинаре у Влади Србије, Богдановић изјављује: „Не осећам се кривим и не мислим о оставци”.

На тој дужности остао је до 30. маја те године, када је под притиском јавности поднео оставку.

Након тога био је председник Одбора за везе са Србима ван Србије, а од 3. фебруара 1993. године потпредседник Већа република Скупштине Савезне Републике Југославије и председник Одбора за одбрану и безбедност у Скупштини СРЈ.

Био је на списку личности из окружења председника СРЈ Слободана Милошевића којима је забрањен улазак у земље Европске уније.

Председавао је у Управним одборима Југоекспорта и Фондације Капетан Драган, био је члан Управе ФК Црвена звезда, а биран је и за члана Савета Универзитета у Крагујевцу.

Одликован је Орденом рада са сребрним венцем 1971, Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима 1979. и Плакетом безбедности 1981. године.

Живео је у Београду као пензионер са супругом Живком, наставницом.

Умро је 25. октобра 2014. године на Војномедицинској академији (ВМА) у Београду. Сахрањен је 27. октобра на Градском гробљу у Јагодини.

Референце

^ „Radmilo Bogdanović, biografija”. Глас јавности, 15. мај 2000. Архивирано из оригинала 23. окт 2017. г. Приступљено 23. окт 2017. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |archive-date= (помоћ)