Принц Ајмоне, четврти војвода од Аосте (пуно име: Ајмоне Роберто Маргерита Мариа Ђузепе Тироино , итал. Aimone Roberto Margherita Maria Giuseppe Torino Торино , 9. март 1900 – Буенос Ајрес , 29. јануар 1948 ), познат и као Томислав II , био је италијански принц из династије Савоја и официр Италијанске краљевске ратне морнарице .
Од 18. маја 1941 . до 31. јула 1943 . године, био је краљ Независне Државе Хрватске под титуларним именом Томислав II , а на њену територију никада није ступио.
Рођен је 9. марта 1900 . године у Торину . Његов деда је био шпански краљ Амадео I . Од 1. априла 1921. године, био је члан италијанског Сената.
Десигнација принца Ајмонеа за краља НДХ : испред њега стоји Анте Павелић , а поред њих Славко Кватерник У складу са одредбама Римских уговора , принц Ајмоне је 18. маја 1941 . године постао краљ Независне Државе Хрватске , одлуком његовог рођака италијанског краља Виториа Емануелеа III , а на предлог поглавника Анте Павелића који му је понудио „Томиславову круну".[ 1] [ 2] хрватског краља саопштио му је гроф Галеацо Ћано , министар спољних послова и Мусолинијем зет.[ 3] Риму , присуствовао је и Павелић . Тада је узео име Томислав II, у спомен на првог средњовековног хрватског краља Томислава . На тај начин, НДХ је формално постала подређена Италији .
Било је предвиђено да се крунисање одржи у Томиславграду , али је он одбио отићи услед неслагања око решавања питања Далмације .[ 4] усташким режимом, већ је био само симбол.
Након смрти права принца Амедеа у британском заробљеничком логору у Кенији , Ајмоне је преузео титулу војводе од Аосте . Од јесени 1942 . године, тајно је ступио у контакт са Савезницима и отпочео разговоре о могућем примирју.
Јула 1943 . године, са падом фашистичког режима у Италији , принц Ајмоне је по наређењу краља Виториа Емануелеа III абдицирао са престола НДХ , дана 31. јула 1943 . године. Међутим, уочи његове формалне абдикације по паду Италије , дана 12. октобра исте године, родио му се син Амедео , који је постао престолонаследник НДХ са именом Звонимир II.
У последњим месецима Другог светског рата , постао је командант италијанске поморске базе Таранто , али је разрешен дужности. Током своје поморске каријере достигао је чин адмирала.
Годину дана после пада монархије у Италији , напушта је 1947 . године и одлази у Аргентину . Преминуо је 29. јануара 1948 . године у Буенос Ајресу .
Краљ Хрватске, принц Босне и Херцеговине, војвода Далмације, Тузле и Книна, војвода Аосте (1942 - 12. октобар 1943)
^ Карановић, Огњен. „Стварање злочиначке НДХ и српско-хрватски односи 1940-1941. године” . Културни центар Новог Сада. ^ Miladinović, Veljko (10. 04. 2016). „Princ Amedeo, rođen kao prestolonaslednik NDH: Nikad me nije zanimala hrvatska kruna” . Nedeljnik. Архивирано из оригинала 30. 09. 2021. г. Приступљено 30. 09. 2021 . ^ "Pravni aspekti i političke posljedice rimskih ugovora od 18. svibnja 1941. godine" , Vladimir Đuro Degan, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, god. 45 (2008), Broj 2 (88)^ Rodogno, Davide (2006). Fascism's European Empire: Italian Occupation During the Second World War 95 . ISBN 0521845157 .
