Попис становништва 1991. у СФРЈ становништва, домаћинстава станова и пољопривреде је припреман и одржан у условима бурних политичких догађаја који су водили распаду СФРЈ. То је за последицу имало и прекид сарадње републичких статистичких завода ради обраде резултата пописа. Ово је последњи попис у низу периодичних пописа на 10 година, 1961, 1971, 1981, 1991, према међународним препорукама да се попис одржава на сваких десет година и то на годину која се завршава са нулом, односно годину пре или после те године.
Због бојкота пописа од стране албанског становништва, попис није обављен на територији АП Косова и Метохије са већинским албанским становништвом и на подручју општина Бујановца и Прешева, а за то подручје је урађена званична процена броја становника.
Књиге резултата пописа су објављене у 24 књиге.
Овај попис је последњи по старој методологији, али је ради могућности поређења са следећим из 2002. године дат и резултат пописа према новој методологији који подразумева
Разлика у броју становника од 245.958 је вишак становника на раду и боравку у иностранству у односу на број странаца који раде и бораве у СР Србији.