Олимпијска пливачка такмичења на Летњим олимпијским играма 2012. у Лондону одржавана су по 27. пут у периоду од 28. јула до 4. августа у 50 метарском базену у Центру за водене спортове, док су маратонске трке на 10 км одржане на вештачком језеру у Хајд парку 9. и 10. августа 2012. године.
Укупно су одржане 34 пливачке дисциплине, по 17 у обе конкуренције, од којих су 32 одржане у затвореном базену, а преостале две на отвореном.
По броју освојених медаља поново је доминирала пливачка репрезентација САД која је освојила укупно 31 медаљу, од чега 16 златних. На другом месту по броју освојених медаља помало изненађујуђе завршила је Кина са укупно 10 медаља (5 златних). Укупно је 19 држава освојило бар једну од медаља. Најуспешнији пливач је Американац Мајкл Фелпс који је још једном са 6 медаља, од чега 4 злата потврдио статус једног од највећих пливача свих времена. Фелпс је управо у Лондону најавио своје повлачење из света пливања одмах по завршетку игара.[1] Талас нових младих пливача предводили су Јаник Ањел из Француске, Кинез Суен Јанг и Јужноафриканац Чад ле Клос. Код жена у први план су искочиле младе пливачице Миси Френклин, Кејти Ледеки (обе из САД), Раноми Кромовиђојо из Холандије, Кинескиње Је Шивен и Ђао Љујанг те петнаестогодишња Литванка Рута Мејлутите која је освојивши злато на 100 метара прсно својој земљи донела прву пливачку олимпијску медаљу у историји. Усама Мелули из Туниса ушао је у историју као први пливач који је на истим играма освојио медаљу и у базену и на отвореном, освојивши бронзу на 1.500 метара слободно и злато у пливачком маратону.
Српско пливање није остварило неки запаженији резултат. Најтрофејнији српски пливач свих времена Милорад Чавић се освајањем 4. места у трци на 100 метара делфин опростио од активног бављења спортом. Млади Велимир Стјепановић у трци на 200 метара делфин поставља нови национални рекорд, и такмичење у финалу завршава на 6. месту. По први пут у историји на играма је учествовала и српска штафета на 4х100 слободно. Чавић, Стјепановић, Ленђер и Сиљевски поставили су нови национални рекорд који сада износи 3:18,79.
Током такмичења није забележена ни једна дисквалификација због кориштења недозвољених средстава. Једину мрљу на такмичење бацио је тренер америчке репрезентације Џон Леонард који је оптужио путем медија кинеску пливачицу Је Шивен за допинг након што је уверљиво дошла до олимпијског злата и новог светског рекорда на 400 мешовито.[2] Међународни олимпијски комитет је убрзо потом објавио да су сви налази са допинг контрола били негативни и да не постоји ни најмања сумња у валидност њених резултата.[3] Подршку младој кинеској пливачици изразио је и сам Жак Рог (председник МОК-а) те бројне друге пливачке звезде.
Током такмичења постављено је 10 нових светских рекорда, те бројни национални и олимпијски рекорди.
Према правилима ФИНА сваки НОК има право да пријави по максимално два такмичара у једној дисциплини, и максимално једну штафету по дисциплини (изузев у штафетним тркама). Максималан дозвољен број такмичара у свим дисциплинама је 52 (по 26 у обе ко конкуренције).
Уместо досадашње Б норме постављено је такозвано селекционо време које аутоматски није гарантовало и наступ на играма (као у случају Б норме, уз услов да не постоји такмичар са А нормом).
Пливачка такмичења у базену одржала су се између 28. јула и 4. августа. Квалификациона такмичења почињала су 10:00 по по гриничком времену, а вечерњи програм почињала су од 19:30 по гриничком времену. Маратонске трке одржане су 9. и 10. августа са почетком у 12:00 по гриничком времену.
На пливачким такмичењима учествовало је укупно 166 држава са укупно 950 такмичара.
Током олимпијског такмичења постављени су следећи нови светски и олимпијски рекорди:
Легенда: ОР - Олимпијски рекорд; СР - Светски рекорд