Парламентарни избори у Краљевини Југославији се одржали су седам пута у раздобљу од 1918. до 1941. На тим изборима бирали су се народни посланици (тј. заступнике) за Народну скупштину у Београду.
Историјат
Држава је за вријеме свог постојања два пута промијенила име. Изворни назив је био Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1921) који је промијењен доношењем Видовданског устава У Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца (1921—1929) те коначно Законом о називу и Подјели Краљевине на управна подручја У Краљевину Југославију (1929—1941).
У складу с измјенама државног устројства у употреби била су два изборна закона. На прва четири избора у употреби је био изборни закон из 1920. Док је на каснијим изборима у употреби био изборни закон из 1931. Иако је требало по уставу да се избори одржавају сваке четири године у стварности то није било оствариво (нпр. само у осмогодишњем раздобљу Видовданског устава дошло је до трију парламентарних избора и промјене 24 влада). Бирачко право су имали сви мушкарци који су у тренутку састављања бирачких пописа навршили 21 годину и били држављани Краљевине СХС (односно Краљевине Југославије).
Укупно најуспјешнија странка на парламентарним изборима била је Народна радикална странка, која је три пута освојила највећи број мандата.
Чињенице, као што су оне на које је указивала београдска Политика, на пример да је Краљевина за првих десет година имала 123 министра, од којих је 60 било из Србије а 63 (дакле већина) из “прека”, да је Хрватска дала 20 а Далмација осам министара итд., дакле чињенице које су аргументовано обарале стереотипе – нису уважаване.[1]
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small}
