Олимпијске игре су представљене у бројним спортским видео играма које су званично лиценциране од стране Међународног олимпијског комитета или не. Ове игре имају више од једног догађаја и/или неколико спортова и имају олимпијску тему.
Поџанр олимпијског спорта датира још од наслова Олимпијски десетобој из 1980. године и популаризован је Конамијевим аркадном игром Track & Field из 1983. године. Од тада су објављени бројни наслови, обично непосредно уочи Олимпијских игара, свака игра је намењена за покривање. Званичне лиценце МОК-а постале су норма откако је прва званична игра, Olympic Gold, објављена на време за Летње олимпијске игре 1992. године. Ово није повезано са дискусијом око укључивања видео игара као олимпијског спорта.[1][2]
Компаније као што су Epyx, Accolade, U.S. Gold и Конами развиле су многе од раних игара. Индустрија игара често занемарује овај жанр и сматра га мало више од новитета или сувенира везаних за догађај, а неки га сматрају чисто вежбом у лиценцирању и роби.
Међутим, пошто се објављују у редовним интервалима, могу се користити као начин да се упореди како се графика у компјутерским игрицама мењала током времена: од ЦГА графике првих Епик наслова до 3D графике модерних наслова које се стално развијају као што су: Athens 2004, Beijing 2008, and London 2012. Forbes је тврдио да иако се жанр не развија, они би желели да виде како се различити спортови приказују на конзолама следеће генерације.[3]
Од Олимпијских игара у Москви 1980. до Олимпијских игара у Токију 2020., званична или незванична олимпијска игра је објављена како би се поклопила са сваким Олимпијским играма.[3] Зимске ОИ у Пекинги 2022 нису имале ни једну пратећу конзолну видео игру.
Котаку тврди да природа таквих игара од 4 године резултира тиме да свако издање буде на новој конзоли, што постаје одлука првог усвајања за љубитеље олимпијских видео игара. Поред тога, сајт је приметио да ове игре никада немају свеобухватан смисао за нарацију, што их у суштини претвара у серију мини игара. Треће, многи олимпијски спортови већ имају наменске наслове који би се више свидели фановима од ових колекција мини игара које садрже поједностављене верзије играња њихових спортова. Играма такође недостаје режим каријере, што је уобичајено у многим другим спортским видео игара.[4]
Vice тврди да истакнуто присуство успешних олимпијских спортиста на насловној страни Олимпијских игара гради њихов јавни профил бренда тако што их упознаје са играчима. Сајт је ово упоредио са начином на који неке видео игре повезане са музиком могу да упознају играче са новим бендовима, или неке медијске везе могу да подстакну играче да истражују шири универзум.[5]
Слате је тврдио да се олимпијске видео игре генерално брзо заборављају као и олимпијске игре на којима су засноване, и сматрао је да је жанр остао стагнирајући од Track & Field из 1983. до 2K Sports' Torino 2006.[7] Котаку је приметио да је олимпијски бренд толико огроман да ове видео игре често нису ентитети у поређењу док се догађај дешава. А када се догађај заврши, игра такође постаје застарела.[4]