Новица Лукић

Новица Лукић
Лукић у униформи Легије странаца
Лични подаци
Датум рођења	(1919-09-14)14. септембар 1919.
Место рођења	Шљивовац, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Датум смрти	1. мај 1957.(1957-05-01) (37 год.)
Место смрти	непознато, Тунис
Војна каријера
Војска	Југословенска војска у отаџбини Легија странаца
Чин	мајор
Јединица	Други шумадијски корпус - Горски штаб 57
Учешће у ратовима	Други светски рат у Југославији

Новица Лукић (рођен 14. септембра 1919. године, Шљивовац, Крагујевац - погинуо 1. маја 1957. године, Тунис) је био потпоручник у Југословенској краљевској војсци у Отаџбини током Другог светског рата. После рата био је мајор Француске Легије странаца.

Биографија

Новица Лукић пре Априлског рата

Родио се у селу Шљивовац код Крагујевца. Завршио је гимназију и школу Војнотехничког завода у Крагујевцу. После Априлског рата придружио се равногорском покрету 1941. године, када је његов старији брат Милорад активан ваздухопловни пилот основао Шљивовачки четнички одред, који касније прелази у састав Гружанске бригаде а потом у 1. шумадијски корпус.^[1]

Крајем 1942. године генерал Драгољуб Михаиловић је Милорада и Новицу лично одликовао златном медаљом за храброст.^[1] Новица Лукић је за команду 1. шумадијског корпуса обављао курирске послове и друге опасне задатке под шифром Анђео - 31. Старији брат Милорад погинуо је 29. јануара 1943. године у једној борби четника са Српском државном стражом генерала Милана Недића.

Пред крај рата Новица преживљава пакао босанске голготе бива и рањен, тада у чину потпоручника. Транспортован је са већом групом рањеника у Чешку. После опоравка настоји да се врати у Шумадијску групу корпуса али без успеха. У Словенији приступа у допунски батаљон Динарске четничке дивизије са којом 1. маја 1945. године напушта земљу.^[1] Доспева у логор Ђезена у Италији, а затим у логор Еболи. У логору Еболи написао је неколико књига о ратном путу шумадијских четника.

Године 1947. одлази у Француску Легију странаца. Наредних пет година бори се широм света, од северне Африке па све до Индокине. После окончања петогодишњег стажа 1952. године долази у Француску. После четири године које је провео у Француској 1956. године поново ступа у Легију странаца, сада у чину мајора.^[1] Новица је погинуо 1. маја 1957. године у Тунису.

Референце

1. „Новица Лукић (1919—1957)”. Кingdom of yugoslavia in wоrld war II. Архивирано из оригинала 24. 01. 2019. г. Приступљено 24. 1. 2019. 

Спољашње везе

• Новица Лукић Анђео - 31