Непокретна културна добра у Србији

Непокретна културна добра у Србији су класификована и заштићена добра дефинисана законом (Закон о културним добрима, чл. 19-22) која су од општег интереса за Републику Србију.^[1] У склопу система државне заштите културних добара у Србији, непокретна културна добра су дефинисана као прва од две основне категорије, док другу категорију представљају покретна културна добра.^[2]

Категоризација по значају

У зависности од значаја, непокретна културна добра се разврставају у три законом дефинисане категорије:

непокретна културна добра од изузетног значаја,
непокретна културна добра од великог значаја и
заштићена непокретна културна добра.

Категоризација по врсти

Непокретна културна добра у Србији се по слову закона деле на четири основне врсте:

Споменици културе су грађевинско-архитектонски објекти од посебног културног или историјског значаја, као и његових градитељских целина, објеката народног градитељства, других непокретних објеката, делова објекта и целине са својствима везаним за одређену средину, дела монументалног и декоративног сликарства, вајарства, примењених уметности и техничке културе, као и других покретних ствар у њима од посебног културног и историјског значаја.
Просторно културно-историјске целине су урбана или рурална насеља или њихови делови, односно простори с више непокретних културних добара од посебног културног и историјског значаја.
Археолошка налазишта су делови земљишта или површина под водом које садрже остатке грађевина и других непокретних објеката, гробних и других налаза, као и покретне предмете из ранијих историјских доба, а од посебног су културног и историјског значаја.
Знаменита места је простор везан за догађаје од посебног значаја за историју, подручја с израженим елементима природних и радом створених вредности као јединствених целина, као и спомен гробова или гробља и других спомен обележја која су подигнута ради трајног очувања успомене на значајне догађаје, личности и места из националне историје (меморијали), од посебног културног и историјског значаја.

Централни регистар непокретних културних добара у Србији

У централном регистру, који се води при Републичком заводу за заштиту споменика културе, тренутно је уписано 2.536 непокретних културних добара, од тога 2.192 споменика културе, 77 просторно културно-историјских целина, 191 археолошких налазишта и 77 знаменитих места.^[3]

Категорисаних непокретних културних добара има 782 од чега 200 од изузетног значаја а 582 од великог значаја. Међу непокретним културним добрима од изузетног значаја налази се 155 споменика културе, 11 просторно културно-историјских целина, 18 археолошких налазишта и 16 знаменитих места. Међу непокретним културним добрима од великог значаја су 512 споменика културе, 28 просторно културно-историјских целина, 25 археолошких налазишта и 17 знаменитих места.

Према упоредној категоризацији, регистар је подељен у дванаест категорија:

Изузетни значај	Велики значај	Заштићени
Споменици културе од изузетног значаја	Споменици културе од великог значаја	Заштићени споменици културе
Просторно културно-историјске целине од изузетног значаја	Просторно културно-историјске целине од великог значаја	Заштићене просторно културно-историјске целине
Археолошка налазишта од изузетног значаја	Археолошка налазишта од великог значаја	Заштићена археолошка налазишта
Знаменита места од изузетног значаја	Знаменита места од великог значаја	Заштићена знаменита места

Види још

Референце

Литература

Правилник о стављању ознака на непокретна културна добра (Службени гласник Републике Србије, бр. 51/96)
Гордана Марковић, „Зоне заштите као фактор одрживости непокретних културних добара на Косову и Метохији на примеру манастира”, Архитектура и урбанизам: Часопис за просторно планирање, урбанизам и архитектуру, бр. 27 (2009), стр. 63-69.