Нађа Регин

Нађа Регин
Лични подаци
Пуно име	Надежда - Нађа Подерегин
Друга имена	Нађа Подерегин, Нађа Регин
Датум рођења	(1931-12-02)2. децембар 1931.
Место рођења	Ниш, Краљевина Југославија
Датум смрти	6. април 2019.(2019-04-06) (87 год.)
Место смрти	Лондон, Уједињено Краљевство
Рад
Битна улога	Бонд девојка
Веза до IMDb-а

Нађа Регин (Ниш, 2. децембар 1931 — Лондон, 6. април 2019) била је југословенска и српска глумица. Најпознатија је по улогама у британским филмовима и ТВ програмима шездесетих година 20. века. Дипломирала је на Академији драмских уметности у Београду и на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Филмску каријеру је започела у СФРЈ под именом Нађа Подерегин, након чега је глумила у неколико филмова у Западној Немачкој, пре него што се трајно настанила у Великој Британији. Најпознатије улоге су у два филма из серијала о Џејмсу Бонду: Из Русије с љубављу, као љубавница Керима Беја, и по малој улози у филму Голдфингер. Глумила је у телевизијским серијама: Светац (The Saint), Осветници (The Avengers) и Опасан човек (The Danger Man).

Биографија

Рођена је као Надежда - Нађа Подерегин у Нишу, 1931. године. Мајка јој је била Милка Бајић Подерегин, професор српског језика и књижевности, родом из Пљеваља. Њен отац, Игњатије Подерегин, такође инжењер агрономије,^[1] био је пореклом Рус. Милка и Игњатије упознали су се у пљеваљској гимназији, где су обоје радили као професори. Венчали су се 1928. године. У браку су имали две ђерке, Нађу и њену сестру Јелену - Љољу. Из пљеваљске гимназије брачни пар Подерегин одлази на службовање у Прокупље, па у Краљево, где их 1941. године затиче избијање Другог светског рата у Југославији. Нађин отац страдао је током Стрељања у Краљеву, када није хтео да напусти своје ученике и заједно са њима је отишао на стрелиште. После ове трагедије Нађа се са мајком и сестром сели у Пожаревац. Нађина мајка одбила је да ради под окупаторским властима и активно је помагала Народноослободилачки покрет. После завршетка рата добила је посао професора српског језика и књижевности у Београду, па се породица сели у главни град.^[2] Средином педесетих година сестре Подерегин, Нађа и Љоља, важиле су за београдске лепотице.^[1]

Љубав према глуми Нађа је исказивала још као мала девојчица. Своје прве глумачке кораке направила је већ са седам година, када је у Краљеву, где је провела детињство, наступала на приредбама за децу. Преселивши се у Београд, похађала је часове балета.

У Београду је Нађа Регин завршила Седму женску гимназију, а затим и два факултета:^[3] Глумачку академију и Филозофски факултет. На академији је била у класи професора Јоже Рутића и асистента Бранка Плеше, заједно са Павлом Минчићем, Дејаном Чавићем, Цигом Јеринићем, Јеленом Јовановић-Жигон, Петром Банићевићем и још тридесетак студената. Дипломирала је 20. маја 1954. године улогом Анке, у представи Љубавници непознатог аутора из 16. века, у Београдском драмском позоришту.^[1]

Глумачку каријеру започела је још на студијама, да би почетком 60-их дебитовала и у иностранству, где је наставила да игра у многим филмовима и серијама. До завршетка каријере снимила је чак 40 наслова у Енглеској и Немачкој.^[4] У Србији је била позната под именом Нађа Подерегин.^[3]

У Кану је срела свог будућег супруга Мајкла Шрајбера, лондонског индустријалца, са којим је добила кћерку Тању. Њена сестра Љоља удала се за Холанђанина са којим је добила сина Андреја. Касније су се обе развеле и наставиле да живе у Лондону.^[1]

Нађа се опробала и као издавач, а пред крај живота и као писац. Са сестром Љољом, која је била професор славистике, 1980. године основала је издавачку кућу Ханиглен паблишинг (Honeyglen Publishing). Ова издавачка кућа објављивала је углавном биографије и лепу књижевност. Међу њиховим издањима је и енглески превод романа Свитање, који је написала њихова мајка Милка Бајић Подерегин.^[5] Почетком деведесетих година 20. века издавачка кућа Ханиглен паблишинг учествовала је и на Сајму књига у Београду.^[1] Године 2016. објавила је роман Жртве и будале (The Victims and The Fools).^[6]

Нађа Регин умрла је 6. априла 2019. године у Лондону.^[7] Од ње се на Твитеру опростио и чувени Шон Конери речима: „Веома нам је жао што сазнајемо да је, у 87. години живота, преминула Нађа Регин. Нађа се појавила у два филма о Бонду, ИЗ РУСИЈЕ СА ЉУБАВЉУ и ГОЛДФИНГЕР. Наше мисли су у овом тужном тренутку са њеном породицом и пријатељима.”^[4]

Глумачка каријера

Глумачку каријеру Нађа је започела још као студент, 1949. године. Дебитовала је у домаћем остварењу Прича о фабрици, режисера Владимира Погачића. Током студија Нађа је снимила још два филма: Чудотворни мач и Фросина, оба у режији Војислава Нановића. По дипломирању снима Ешалон доктора М. у режији Жике Митровића и копродукцијски филм Кућа на обали, режисера Бошка Косановића.

Своју каријеру у иностранству Нађа је започела 1963. године, улогом у другом наставку авантура Џејмса Бонда - Из Русије с љубављу, улогом девојке негативца Карима, док је наредне године, у трећем наставку - Голдфингер, улогом Боните постала и једна од Бондових девојака. Сарадња са глумцем Шоном Конеријем отворила јој је широм врата у свету глуме. Глумила је и у телевизијским серијама Светац, са Роџером Муром, Осветници и Опасан човек.^[4]

Књижевни рад

Крајем шездесетих Нађа Регин се повукла са сцене. Пензију је стекла радећи као сценариста на Би-Би-Си-ју.^[4] Писање је било важно за Нађу. Довршила је роман „Свитање”, који је њена мајка Милка оставила незавршен у рукопису. Писала је према белешкама које су остале за Милком после њене смрти, 1971. године је иза ње оставила непотпун рукопис за први роман кад је умрла 1971. Рад на завршетку овог романа сматрала је „најважнијим делом које је икад урадила”.^[5]

Године 2016. објавила је и сопствени роман Жртве и будале, под именом Нађа Регин. Реч је о бурној, ратом разореној романси између идеалистичког песника Марка Боздана и лепе плесачице Марије Марић.^[8] Радња романа одвија се током кратког поновног сусрета главних јунака у Лондону. Прича се заснива на контрастима живота у Енглеској и Југославији седамдесетих година 20. века, произашлих из политичких околности насталих после Другог светског рата.^[6]

Занимљивости

Нађа Подерегин је као гимназијалка била хапшена „по питању Резолуције ИБ-а”. У притвору је провела неколико месеци, јер је растурала летке „антиреволуционарне садржине”. На летку је писало да је „Тито издао циљеве комунизма, јер је почео да скупља аутомобиле као играчке”. Причало се да је групу коју су чинили Нађа, Лепосава Милошевић, касније удата за писца Антонија Исаковића, и Милана Илић неко пријавио Удби, али се никада није сазнало ко.

У време НАТО агресије на СР Југославију, 1999. године, Нађа и Љоља организовале су протесте у Лондону.^[1]

Филмографија

Филмови

Година	Наслов	Оригинални наслов	улога	Режија
1949	Прича о фабрици	-	текстилна радница	Владимир Погачић
1950	Чудотворни мач	-	-	Војислав Нановић
1952	Фросина	-	-	Војислав Нановић
1954	Кућа на обали	Das Haus an der Küste	Марина	Бошко Косановић
1954	Прича о гинекологу	Roman eines Frauenarztes	Нина бертенс	Фалк Харнак (Falk Harnack)
1955	Ешалон доктора М.	-	Хатиџа	Жика Митровић
1955	Моја тиха долина	Du mein stilles Tal	Рита	Леонарт Стекел (Leonard Steckel)
1955		Der Frontgockel	Клодет, француска девојка	Фердинанд Дорфлер (Ferdinand Dörfler)
1957	Човек без тела	The Man Without a Body	Одет Верне	Чарлс Саундерс и В. Ли Вајлдер (Charles Saunders, W. Lee Wilder)
1957	Сеоска супруга	Die Unschuld vom Lande	Лоло	Рудолф Шиндлер (Rudolf Schündler)
1957	Довиђења, Франциска	Auf Wiedersehen, Franziska	Хелен Филипс	Волфганг Либенанер (Wolfgang Liebeneiner)
1957	Све ће бити у реду	Es wird alles wieder gut	Лусила Колети, уметница	Геза вон Болвари (Géza von Bolváry)
1959	Немојте паничити!	Don't Panic Chaps!	Елза	Џорџ Полок (George Pollock)
1960	Никада се нећемо делити	Wir wollen niemals auseinandergehn	Ливија	Харалд Рајнл (Harald Reinl)
1961	На Каприју мораш бити плавуша	Blond muß man sein auf Capri	Хелга вагнер	Волфганг Шлајф Wolfgang Schleif)
1962	Број шест	Number Six	Надиа Лајвен	Роберт Тронсон (Robert Tronson)
1962	Соло за Спароа	Solo for Sparrow	госпођа Рејнолдс	Гордон Флеминг (Gordon Flemyng)
1962	Крзнени оковратник	The Fur Collar	Мари Лежун	Лоренс Хантингтон (Lawrence Huntington)
1963	Стренглхолд	Stranglehold	Лили	Лоренс Хантингтон
1963	Из Русије с љубављу	From Russia with Love	Каримова девојка	Теренс Јанг (Terence Young)
1964	Голдфингер	Goldfinger	Бонита	Гај Хамилтон (Guy Hamilton)
1964	Пад	Downfall	Сузан Кросли	Џон луелин Мокси (John Llewellyn Moxey)
1964	Бегунац	Runaway	Лаура Косович	Џон О'Шеј (John O'Shea)

Телевизија

Година	Наслов	Улога	Напомене
1958	Авантуре Виљема Тела (The Adventures of William Tell)	Мадлена	епизода The Bride
1959	Невидљиви човек (The Invisible Man)	принцеза Таима	епизода Man in Power
1959	Rendezvous)	Мери Дарвин	епизода Murder in Berkeley Square
1960	ИТВ ТВ позориште (ITV Television Playhouse)	Естел	епизода Once a Crook
1961	Међународни детектив (International Detective)	Нора галовеј	епизода The Anthony Case
1961	Опасан човек (Danger Man)	Мелина	епизода Find and Destroy
1961	Мегре (Maigret)	Марија	епизода The Winning Ticket
1962	Parbottle Speaking	Зухра	Главна улога
1962	Браћа по закону (Brothers in Law)	Нина Зофани	епизода Special Examiner
1962	Ричард Лавље срце (Richard the Lionheart)	Ширин	епизода The Lord of Kerak
1962	Још шест Џимових лица (Six More Faces of Jim)	-	епизода The Face of Wisdom
1963	Шоу Бенија Хила (The Benny Hill Show)	Рускиња	епизода The Vanishing man
1963	Нула један (Zero One)	Диди Друсон	епизода The Creators
1963	Човек света (Man of the World)	Марија	епизода In the Picture
1963	Крејн (Crane)	Марија Кортез	епизода The Golden Attraction
1964	Опасан човек (Danger Man)	Ира	епизода The Professionals
1965	Летећи лабуд (The Flying Swan)	Тања Сајкс	епизода Company Property
1965	Riviera Police	Лиса	епизода The Lucky One Was the Snake
1965	Трећи човек (The Third Man)	Алдрина	епизода Members Only 1. и 2. део
1966	Лажљивци (The Liars)	Мадам Моралди	епизода 1.1
1966	Приче са Дунава (Donaugeschichten)	-	епизода W. M. und die Diplomatie
1966	Човек у соби 17 (The Man in Room 17)	Роксана Полинеску	епизода The Catacombs
1967	Светац (The Saint)	Лусил Легранд	епизода The Art Collectors
1967	Armchair Theatre	Илена Давос	епизода Reason for Sale
1967	Смрт се дешава другим људима (Death happens to other people)	Бетина	ТВ филм
1967-1968	Смешно позориште (Comedy Playhouse)	служавка Смирна / Фредерика Дувал	епизода The Old Campaigner and Stiff Upped Lip
1968	Свет чистача плаже (The World of Beachcomber)	-	епизода 1.4 и 1.6
1968	Dixon of Dock Green	госпођа Грин	епизода Ania

Референце

1. Мујезиновић, Ферид (15. 9. 2006). „Бунтовница с разлогом”. Политика. Приступљено 2. 11. 2019. 
2. Бојовић, Војкан (8. 3. 2014). „08.03. 1971. godine umrla Milka Bajić Poderegin”. PVportal.me. Архивирано из оригинала 01. 11. 2019. г. Приступљено 1. 11. 2019. 
3. Smiljković, Marko (10. 12. 2013). „Nišlijka iz "Džejmsa Bonda" u gradu nema ni sokak”. Niške vesti. Приступљено 1. 11. 2019. 
4. „Preminula lepotica iz Niša: Glumila u drugom nastavku Bonda i prešla po "trnju" do zvezda”. b92. 8. 4. 2019. Приступљено 2. 11. 2019. 
5. Manby, Christine (22. 4. 2019). „Nadja Regin: Serbian actor who found fame alongside Sean Connery in From Russia With Love and Goldfinger”. The Independent. Приступљено 2. 11. 2019. 
6. Poderegin, Nadja (2016). The Victims and The Fools (на језику: енглески). BearManor Media. Приступљено 2. 11. 2019. 
7. „Преминула Нађа Регин, Бондова глумица из Србије”. Политика. 8. 4. 2019. Приступљено 2. 11. 2019. 
8. „Ko je bila srpska zavodnica iz Bonda?”. MONDO. MONDO, Inc. Приступљено 2. 11. 2019. 

Спољашње везе

• Нађа Регин на сајту IMDb (језик: енглески) 
• Одлазак Српкиње која је завела Бонда („Вечерње новости”, 8. април 2019)