Очекивало се да ће Натанијел као најстарији мушкарац преузети вођење породичног банкарског пословања у Аустрији. Студирао је у Бруну, али је пао у немилост свог оца који га је сматрао екстравагантним и финансијски неодговорним. Уместо да се бави бизнисом, Натанијел је свој живот провео као бонвиван који је градио виле и сакупљао уметничка дела.
Палата Натанијела Ротшилда и њени вртови
Од 1872. до 1884. дао је да се подигне Палата Натанијел Ротшилд у улици Терезијанум број 14-16 у Бечу, у четвртом бецирку (округу) Видену. Палата је изграђена у раскошном стилу попут целе бечке Рингштрасе у стилу француске ренесансне архитектуре. Натанијел је живео сам у малом стану, док је у разним деловима палате била изложена његова велика збирка уметности. Палата је тешко оштећена у америчком бомбардовању Беча у Другом светском рату и зато је убрзо срушена.[2]
Године 1880. купио је замак Енцесфелд[3] са његовом огромном имовином од грофова Шенбург-Хартенштајн. Такође је изградио палату Хинтерлајтен у Рајхенау ан дер Ракс у стилу Луја XIII из 1884. Живописна област Рајхенауа постала је лако доступна из Беча отварањем јужне железничке пруге и еволуирала је у популарно излетиште високог бечког друштва, међу којима је био и хабзбуршки надвојвода Карл Лудвиг од Аустрије који је ту изградио вилу Вартхолц. Ипак, Натанијел Ротшилд је провео само две године у својој палати пре него што ју је ставио на располагање Министарству рата да је користи као дом за опоравак ратних ветерана.
Након очеве смрти 1874. године, Натанијел и његов брат Фердинанд (1839–1898), власник имања Вадесдон[4], наследили су већину породичне имовине и уметничке колекције. Породични посао припао је најмлађем брату Алберту (1844–1911), који је успешно наставио финансијску империју.
Натанијел Ротшилд је постао познат по својим значајним филантропским активностима и због тога је био веома популаран међу члановима бечког аристократског друштва, што је помогло имиџу породице, а самим тим и њеном пословању. Осим Беча, био је добротвор заједнице Енцесфелд, где је 1900. изградио основну школу и финансирао друге општинске радове.
Натанијел Анселм фон Ротшилд је умро као нежења 1905. године. Сахрањен је у Средишњем бечком гробљу.
