После слома Првог српског устанка1813. одлази у Трст и до 1823. ради као учитељ српске деце. После Трста одлази у Влашку (Румунија) и бави се трговином. Радоњић је био први министар иностраних дела у модерној историји српске државности. Постављен је на ту дужност када је претходно именовани Миленко Стојковић (од 11. јануара1811) одбио да уђе у Савет и прихвати дужност министра.
Прва забрањена књига у Срба
Године 1815. у Венецији је штампана Радоњићева књига под називом СEРБIЕ ПЛАЧЕВНО ПАКИПОРАБОЩЕНIЕ ЛЪТА 1813. ЗАШТО И КАКО?. Њен издавач и продавац био је Павле Соларић, познати књижевник и цензор за словенске књиге.[3]
Текст је писан црквенословенским језиком, у виду дијалога поробљене мати Србије и њеног јединог сина Србина. У њему се излажу узроци пропасти Карађорђевог устанка и невоље које је Србија имала са великим силама. На једном месту, мати заклиње сина својим млеком да објави свету ову издају. Радоњић је ту објаснио да су за српску несрећу криви београдски митрополит Леонтије и рускиконзул Родофиникин, оба пореклом Грци, као и Родофиникинов наследник Недоба. Уз помоћ вождовог писара Јанићија, који је означен као сукривац, искористили су Србе и њихов устанак искључиво у своју корист и тако узроковали пропаст Србије. Најзад, износи се нада да ће се руски цар Александар и прави Руси заузети за Србију и спасити је. То је заправо и тежња овог списа.[3]
Чим се појавила, књига је проузроковала велику пометњу и интервенцију руског посланика у Бечу. Како су тада биле у пријатељским односима са Русијом аустријске власти су је одмах забраниле. Иако забрањена, она је ипак продрла у јавност и учинила јак утисак. По својој садржини и значају спис је представљао политички памфлет са чисто националном садржином и тежњом.[3]
Горњомилановачка музејска установа је а у сарадњи са Јавним предузећем „Службени гласник” из Београда припремила и критичко издање ове књиге, па је у ту сврху урађен превод оригиналног текста на савремен српски језик. Комплетан посао завршен је октобра 2009. године, када је под насловом СРБИЈЕ ЖАЛОСНО ПОНОВНО ПОРОБЉЕЊЕ 1813. ГОДИНЕ: ЗАШТО И КАКО? модерна верзија књиге угледала „светлост дана”.[3]