Милија Марковић (Пожаревац, 1812 — Београд, 1877) био је српски сликар и свештеник (1832—1842), отац академског сликара Николе Марковића. У раној младости радио је као учитељ у манастирима Рукумија, Заова и Горњак.[1] Српски митрополит Мелентије Павловић позвао га је да се усавршава код њега на двору, где се дружио са кнежевићима Михаилом и Миланом.[1] Сликарски занат усавршавао је и у Аустрији.
Радови
У најпознатије Марковићеве радове убрајају се:
Види још
Референце
