Следећег месеца је Џими Ли Џексон, активиста покрета за гласачка права, смртно рањен током марша у Мариону, што је надувало тензије у заједници. Да би ублажио и усмерио бес, директот студентског комитета Џејмс Бевел, који је водио кампању комитета у Селми и радио на свом пројекту за права гласа у Алабами од краја 1964, је позвао на марш драматичних размера од Селме до Монтгомерија.[1][2]
Први марш се десио 7. марта 1965; добио је надимак Крвава недеља након што је 600 демонстраната напала државна и локална полиција пендрецима и сузавцем. Други марш се десио 9. марта; полиција и демонстранти су стојали једни испред других, али када су се полицајци померили да би пустили протестанте да прођу, Кинг их је довео назад у цркву.[3]
Трећи марш је почео 21. марта. Уз заштиту 2000 припадника Армије САД, 1900 припадника Националне гарде Алабаме под федералном комадном и бројним агентима ФБИ и федералним маршалима, демонстрати су прелазили 16 km дневно дуж Америчог пута 80, познатог у Алабами као Ауто-пут Џеферсона Дејвиса. Протестанти су стигли у Монтгомери 24. марта, а пред Државни капитол Алабаме 25. марта.[4]
Ова рута је у успомену на овај догађај названа Пут за гласачка права од Селме до Монтгомерија и она је амерички Национални историјски пут.
Референце
^"James L. Bevel The Strategist of the 1960s Civil Rights Movement" by Randy Kryn, a paper in David Garrow's 1989 book We Shall Overcome, Volume II, Carlson Publishing Company
