Federalni istražni biro (engl.Federal Bureau of Investigation), poznat po svom akronimuFBI (od engl.FBI), federalna je kriminalističko-istražna i obaveštajna agencijaSjedinjenih Američkih Država.[3] Trenutno, FBI ima istražnu nadležnost nad kršenjem više od 200 kategorija saveznih zakona i jedina, osim Šerifske službe Sjedinjenih Američkih Država, ima nadležnost za krivično gonjenje prekršilaca zakona na celoj teritoriji zemlje (ona je defakto vodeća agencija za sprovođenje zakona saveznih vlasti Sjedinjenih Američkih Država).[4][5]
Slogan Biroa je „Vernost, hrabrost, poštenje”. Počevši sa radom 1908. godine pod nazivom Biro za istrage (engl.Bureau of Investigation, BOI), promenio je ime u Federalni istražni biro tek 1935. godine. Džon Edgar Huver (engl.John Edgar Hoover), tada direktor BOI-ja, postao je prvi direktor Federalnog istražnog biroa. Bio je na ovoj poziciji duže od svih direktora FBI-ja do današnjeg dana. On je takođe zaslužan za mnoga poboljšanja i izmene rada biroa, čime je od FBI-ja stvorio vodeću kriminalističku agenciju u svetu. Edgar Huver je izgradio FBI Akademiju i Kriminalističko-pravniservisno-informacioni kompleks, koji služi kao glavna podrška svim kancelarijama FBI-ja, a koje su razmeštene po celoj zemlji.
Iako su mnoge funkcije FBI-ja jedinstvene, njegove aktivnosti na podršci nacionalne bezbednosti uporedive su sa onima britanskog MI5 i ruskog FSB. Za razliku od Centralne obaveštajne agencije (CIA), koja nema ovlašćenja za sprovođenje zakona i usredsređena je na prikupljanje obaveštajnih podataka u inostranstvu, FBI je pre svega domaća agencija koja održava 56 terenskih kancelarija u većim gradovima širom Sjedinjenih Država i više od 400 rezidentnih agencija u manjim gradovima i područjima širom SAD. U svakoj terenskoj kancelariji, viši oficir FBI istovremeno služi kao predstavnik direktora nacionalne obaveštajne službe.[6][7]
Uprkos svom domaćem fokusu, FBI takođe održava značajan međunarodni uticaj, upravljajući sa 60 kancelarija pravnog atašea (LEGAT) i 15 podružnica u američkim ambasadama i konzulatima širom sveta. Ova inostrana predstavništva postoje prvenstveno u svrhu koordinacije sa stranim službama bezbednosti i obično ne sprovode jednostrane operacije u zemljama domaćinima.[8] FBI ponekad može i obavlja tajne aktivnosti u inostranstvu,[9] baš kao što CIA ima ograničenu domaću funkciju; ove aktivnosti obično zahtevaju koordinaciju među vladinim agencijama.
FBI je osnovan 1908. godine kao istražni biro, skraćeno BOI ili BI. Njegovo ime je promenjeno u Federalni istražni biro (FBI) 1935. godine.[10] Sedište FBI-a je zgrada Dž. Edgara Huvera, smeštena u Vašingtonu.
U fiskalnoj 2019. godini ukupan budžet Biroa iznosio je približno 9,6 milijardi dolara.[13]
U zahtevu za odobrenje i budžet Kongresu za fiskalnu 2021. godinu,[14] FBI je tražio $9.800.724.000. Od tog novca, $9.748.829.000 koristilo bi se za zarade i troškove, a $51.895.000 za izgradnju.[11] Program S&E zabeležio je rast od $199.673.000.
^ аб„Mission & Priorities”. Federal Bureau of Investigation (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-09.
^„Mission & Priorities”. Federal Bureau of Investigation. Архивирано из оригинала 11. 7. 2019. г. Приступљено 29. 7. 2019.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Charles, Douglas M. (2007). J. Edgar Hoover and the Anti-interventionists: FBI Political Surveillance and the Rise of the Domestic Security State, 1939–1945. Columbus, Ohio: The Ohio State University Press. ISBN978-0-8142-1061-1.
Kessler, Ronald (1993). The FBI: Inside the World's Most Powerful Law Enforcement Agency. Pocket Books Publications. ISBN978-0-671-78657-1.
Powers, Richard Gid (1983). G-Men, Hoover's FBI in American Popular Culture. Southern Illinois University Press. ISBN978-0-8093-1096-8.
Sullivan, William (1979). The Bureau: My Thirty Years in Hoover's FBI. Norton. ISBN978-0-393-01236-1.
Theoharis, Athan G.; John Stuart Cox (1988). The Boss: J. Edgar Hoover and the Great American Inquisition. Temple University Press. ISBN978-0-87722-532-4.
Theoharis, Athan G.; Tony G. Poveda; Susan Rosenfeld; Richard Gid Powers (2000). The FBI: A Comprehensive Reference Guide. Checkmark Books. ISBN978-0-8160-4228-9.
Theoharis, Athan G. (2004). The FBI and American Democracy: A Brief Critical History. Kansas: University Press. ISBN978-0-7006-1345-8.
Thomas, William H., Jr. (2008). Unsafe for Democracy: World War I and the U.S. Justice Department's Covert Campaign to Suppress Dissent. Madison: University of Wisconsin Press. ISBN978-0-299-22890-3.
Tonry, Michael, ur. (2000). The Handbook of Crime & Punishment. Oxford University Press. ISBN978-0-19-514060-6.
Trahair, Richard C. S. (2004). Encyclopedia of Cold War Espionage, Spies, and Secret Operations. Ballentine: Greenwood Press. ISBN978-0-313-31955-6.
Weiner, Tim (2012). Enemies. A History of the FBI. Random House. ISBN978-1-4000-6748-0.
Williams, David (1981). „The Bureau of Investigation and its Critics, 1919–1921: the Origins of Federal Political Surveillance”. Journal of American History. Organization of American Historians. 68 (3): 560—579. JSTOR1901939. doi:10.2307/1901939.
Graves, Melissa (2013). „Fbi Historiography”. Ур.: Christopher R. Moran; Christopher J. Murphy. Intelligence Studies in Britain and the US. Edinburgh UP. стр. 129—145. ISBN9780748646272. JSTOR10.3366/j.ctt3fgsh7.14.