Мала хидроелектрана „Моравица”

Мала хидроелектана „Моравица”
Мала хидроелектана „Моравица”
	Зграда електричне централе
Опште информације
Место	Ивањица
Општина	Ивањица
Држава	Србија
Време настанка	1911.
Тип културног добра	Споменик културе
Надлежна установа за заштиту	Завод за заштиту споменика културе Краљево
	www.zavodkraljevo.rs

Мала хидроелектрана „Моравица” или МХЕ „Моравица”,^[а] се налази у Ивањици, пуштена је у рад 1911. године, као седма централа центарала са воденим погоном у Србији. Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.^[1]^[2]

Пре ње направљене хидроцентарле у Ужицу (1900), Ваљеву (1900), Вучју код Лесковца (1902), Краљеву, на Рибници (1903), у Сићевачкој клисури код Ниша (1908) и Гамзиградској Бањи код Зајечара (1910). Имала је 260 КС и осветљавала је само варошицу. Године 1936. изграђена је камено-бетонска брана висине 9m, а ширине 16m. Овај водопад је туристичка атракција и готово заштитни знак Ивањице. Још увек производи струју, али представља и својеврсни музеј.^[3]

Комплетно је почетком 21. века реконструисана и брана и сви објекти хидроцентрале.

Галерија

Напомене

^ Не постоји тачна дефиниција малих хидроелектрана. Португал, Шпанија, Ирска, Грчка и Белгија су прихватиле 10 MW као горњу границу инсталиране снаге за мале хидроелектране. У Италији је та граница 3 MW, у Шведској 1,5 MW, у Француској 8 MW, у Индији 15 MW. У Европи се све више прихвата капацитет од 10 MW инсталиране снаге као горња граница, да би нека хидроелекатрана била проглашена малом. Ту границу је подржала Еврпска комисија и она је општеприхваћена у већини земаља Еврпске уније. Како је Електропривреда Србије, као будућа чланица ЕУ прихватила је овај став и све хидроелектране у њеном саставу, чија је инсталирана снага мања од 10 MW, прогласила је за мале хидроелектране (МХЕ).

Види још

Референце

^ „Споменици културе”. Ивањица-Интернет портал. Архивирано из оригинала 13. 11. 2017. г. Приступљено 13. 11. 2017.
^ „Nepokretna kulturna dobra na tlu Ivanjice”. Info liga. Приступљено 13. 11. 2017.
^ „Бела књига Електропривреде Србије” ЈП ЕПС, Београд (2011)

Литература

Марковић С., Протић Е. (2012). Изградња хидроцентрале на Моравици у светлу архивске грађе. Чачак: Изворник - грађа Међуопштинског историјског архива, бр 27.