Лајош (Лудвиг) II Јагелон (мађ.II. Lajos; 1506 — 1526), био је краљ Угарске, Чешке, Славоније, Далмације и Хрватске (1516—1526), син краља Владислава II Јагелоа. Престо наследио као десетогодишњи дечак. Све до 1521. у његово име владало државно веће. Када је преузео власт у своје руке није био способан да заведе ред у земљи разједињеној и ослабљеној феудалном анархијом. Та слабост се показала у сукобу c Турцима на Мохачком пољу (1526) када је Угарска доживела потпуни слом, a краљ се удавио у једном потоку бежећи са бојишта.[1]
Пошто је након смрти Иваниша Бериславића (ум. 1514) положај српског деспота остао упражњен, краљ Лајош је око 1520. године српску деспотску титулу доделио Иванишевом сину Стефану Бериславићу.[2]
