Петер Рокаи (мађ.Rokay Péter; Суботица, 1945) је историчар и универзитетски професор. Један је од најистакнутијих научника мађарске народности у Србији. Основно и средње образовање стекао је у месту рођења, а историју је студирао на Филозофском факултету у Новом Саду. Ту је дипломирао 1968. године. Магистрирао је на Филозофском факултету у Београду где је одбранио магистарски рад Везе Дубровника и Анконитанске марке у средњем веку. На истом факултету докторирао је тезом Породица Мароти1983. године. Редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду постао је 1995. године. Објавио је велики број радова о мађарској историји као и о српско-угарским односима у средњем веку. Учествовао је у колоктивном делу Историја Мађара, првом синтетичком прегледу мађарске историје на српском језику.[1][2]
Изабрани радови
У радовима на српском језику, име аутора се често наводи као Петер, али понекад и као Петар.
Рокаи, Петер (1997). „Угарска и Мађари у делу Илариона Руварца”. Браћа Руварац у српској историографији и култури. Нови Сад; Сремска Митровица: Огранак САНУ; Музеј Срема. стр. 77—108.
Рокаи, Петер (2003). „Павловићи и угарски краљеви”. Земља Павловића: Средњи вијек и период турске владавине. Бања Лука: АНУРС. стр. 161—169.
Рокаи, Петар (2011). „Трагом путева круне српских деспота”. Пад Српске деспотовине 1459. године. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 429—439.
