Раде Михаљчић
Раде Михаљчић (Средња Јурковица , код Градишке , 21. јануар 1937 — Београд , 26. март 2020 ) био је српски историчар , универзитетски професор и академик .
Биографија
Други светски рат је преживео као сироче, отац му је убијен у Јасеновцу , а мајка у логору Стара Градишка . Основну школу похађао је у Сиску и Котор Вароши а гимназију у Бањој Луци . Групу за историју на Филозофском факултету у Београду завршио је 1960 . године где је две године касније изабран за асистента на Катедри за националну историју средњег века. Магистарски рад Селишта, прилог историји насеља у средњовековној српској држави одбранио је 1965 . Током 1966 . и 1967 . провео је три месеца на специјализацији у Екс ан Провансу код професора Жоржа Дибија , а седам месеци на Универзитету у Атини као стипендиста грчке владе. Докторску дисертацију Крај Српског царства одбранио је 1971 . на Филозофском факултету у Београду где је до пензије предавао националну историју средњег века, од 1984 . у звању редовног професора.
Објавио је више радова у домаћим и страним часописима. Један је од аутора Историје српског народа у издању Српске књижевне задруге . Писао је уџбенике и приручнике за основне и средње школе. Од 1976. године одговорни је уредник Историјског гласника , часописа савеза друштава историчара Србије. За књигу Јунаци косовске легенде добио је Октобарску награду града Београда и Књижевну награду БИГЗ -а. Заједно са академиком Симом Ћирковићем приредио је Енциклопедију српске историографије , Београд 1997, и Лексикон српског средњег века , Београд 1999. У Београду је 2002. године покренуо часопис Стари српски архив , а 2008. у Бањој Луци часопис Грађа о прошлости Босне . Уредник је оба стручна часописа у којима се на модеран, критички начин издаје дипломатичка грађа српских земаља у средњем веку.
Члан је Удружења књижевника Србије по позиву. Редовни је професор на Филозофском факултету у Бањој Луци после одласка у пензију са Филозофског факултета у Београду . Редовни је члан Академије наука и умјетности Републике Српске (АНУРС) и секретар Одјељења друштвених наука АНУРС.
Његови најважнији радови и монографије груписани су у шест томова сабраних дела која су штампана 2001. године у Београду.
Преминуо је 26. марта 2020. у 83. години.[ 1] Сахрањен је на Новом бежанијском гробљу .[ 2]
Библиографија
Монографије:
Михаљчић, Раде (1975). Крај Српског царства . Београд: Српска књижевна задруга.
Mihaljčić, Rade (1984). Lazar Hrebeljanović: Istorija, kult, predanje . Beograd: Nolit.
Михаљчић, Раде (1989). Јунаци косовске легенде . Београд: БИГЗ.
Mihaljčić, Rade (1989). The Battle of Kosovo in History and in Popular Tradition . Beograd: BIGZ.
Михаљчић, Раде (1995). Безимени јунак . Нови Сад: Славија.
Ређеп, Јелка ; Михаљчић, Раде (1995). Бој на Косову у бугарштицама и епским песмама кратког стиха: Историјске личности и догађаји, ликови из предања, мотиви . Нови Сад: Славија.
Михаљчић, Раде (1995). Прошлост и народно сећање . Београд: Гутенбергова галаксија.
Михаљчић, Раде (2001). Владарске титуле обласних господара: Прилог владарској идеологији у старијој српској прошлости . Београд: Српска школска књига; Knowledge.
Михаљчић, Раде (2001). Изворна вредност старе српске грађе . Београд: Српска школска књига; Knowledge.
Михаљчић, Раде (2001). Српска прошлост и народно сећање . Београд: Српска школска књига; Knowledge.
Михаљчић, Раде (2006). Закони у старим српским исправама: Правни прописи, преводи, уводни текстови и објашњења . Београд: САНУ.
Историјски атласи
Историјски атлас за 6. разред основне школе , Завод за уџбенике, Београд, 2008. (коаутор са Марком Шуицом и Снежаном Кнежевић)
Чланци:
Селишта. Прилог историји насеља у средњовековној српској држави , Зборник ФФ у Београду IX-1 (1967) 173–224.
Где се налазио град Петрус? , Прилози КЈИФ 34, 3–4 (1968 ) 264–267.
Битка код Ахелоја , Зборник ФФ у Београду XI-1 (1970 ) 271–275.
Војнички закон , Зборник ФФ у Београду XII-1 (1974 ) 305–309.
Кнез Лазар и обнова српске државе , О кнезу Лазару, Београд 1975 , 1–11.
Ставилац , ИЧ XXIII (1976 ) 5–21.
Ћирковић, Сима ; Михаљчић, Раде (1981). „Освајања и одолевања: Душанова политика 1346-1355” . Историја српског народа . 1 . Београд: Српска књижевна задруга. стр. 541—556.
Михаљчић, Раде (1981). „Почетак Урошеве владавине - спољни напади” . Историја српског народа . 1 . Београд: Српска књижевна задруга. стр. 566—572.
Михаљчић, Раде (1981). „Два царства” . Историја српског народа . 1 . Београд: Српска књижевна задруга. стр. 573—582.
Михаљчић, Раде (1981). „Цар и краљ: Неуспешно савладарство” . Историја српског народа . 1 . Београд: Српска књижевна задруга. стр. 583—592.
Михаљчић, Раде (1981). „Маричка битка” . Историја српског народа . 1 . Београд: Српска књижевна задруга. стр. 593—602.
Михаљчић, Раде (1982). „Доба обласних господара” . Историја српског народа . 2 . Београд: Српска књижевна задруга. стр. 21—35.
Михаљчић, Раде (1982). „Косовска битка” . Историја српског народа . 2 . Београд: Српска књижевна задруга. стр. 36—46.
L‘État Serbe et l‘universalisme de la seconde Rome , Da Roma alla terza Roma, Roma, Constatinopoli, Mosca, Roma 1983 , 375–386.
Djed, Dmitar Zvinimir, Dorf , Lexikon des Mittelalters III-6, München 1985 ; Dabiša , III-7 (1985 ); Drijeva , III-7 (1985 ); Lazar Hrebeljanović , V (1990 )
Отроци , ИГ 1-2 (1986 ) 51–57.
Историјска подлога изреке „Од Кулина бана“ , ИГ 1-2 (1992 ) 7–13.
Владарска титула господин , ИГ 1-2 (1994 ) 29–36.
Kosovska legenda kao istorijski izvor , Годишник на Софииски университет „Св. Климент Охридски“ 86–5 (1992 –1993 ), Софија 1995, 51–59.
La corégence dans l’État des Nemanić , Σύμμεικτα 11 (Αθήνα 1997 ) 215–227.
Презимена изведена од титула , Расковник 87–88 (пролеће–зима 1997 ), Тематски зборник Марко Краљевић, историја, мит, легенда, Београд 1998 , 9–34.
Мара Хребељановић , Даница 2000, Београд 1999 , 127–147.
Господар — владарска титула Ивана Црнојевића , Записи 3–4 (1999 ) 7–15.
Душанов законик у судској пракси , Душанов законик — 650 година од његовог доношења, Бања Лука 2000 , 35–50.
Повеља краља Стефана Твртка I Котроманића кнезу и војводи Хрвоју Вукчићу Хрватинићу , Стари српски архив (ССА) 1 (Београд 2002 ) 117–129.
Михаљчић, Раде (2003). „Хрисовуља цара Уроша мелничком митрополиту Кирилу” . Стари српски архив . 2 : 85—97.
Мљетске повеље цара Уроша , ССА 3 (2004 ) 71–87.
Хрисовуља цара Уроша манастиру Хиландару , ССА 4 (2005 ) 151–160.
Хрисовуља цара Уроша манастиру Хиландару о дару калуђера Романа , ССА 5 (2006 ) 139–148.
Слово браће Бранковића манастиру Хиландару , ССА 6 (2007 ) 151–166 (коаупорски са Иреном Шпадијер).
Повеља Стефана Остоје Дубровчанима , Грађа о прошлости Босне (ГПБ) 1 (Бања Лука 2008 ) 123–135.
Повеља краља Остоје којом потврђује раније даровнице Дубровнику , ССА 7 (2008 ) 163–173 (у штампи).
Уредничка и приређивачка делатност:
Награде
Референце
Спољашње везе
Међународне Државне Људи Остале