Уколико сте тражили појам из римске митологије, погледајте чланак Ларве (митологија).
Ларва је, код животиња, стадијум који настаје од тренутка напуштања јајне љуске до преображаја (нпр. код инсеката или водоземаца). Неке ларве личе на свог имага, док има ларви које су различите од имага. У односу да ли су сличне са имагом ларве делe se на: примарне ларве, секундрарне ларве и терцијарне ларве.
Изглед ларве се генерално веома разликује од одраслог облика (нпр. гусенице и лептири) укључујући различите јединствене структуре и органе који се не јављају у одраслом облику. Њихова исхрана такође може бити знатно другачија.
Ларве су често прилагођене различитим срединама од одраслих. На пример, неке ларве као што су пуноглавци живе скоро искључиво у воденим срединама, али могу да живе изван воде као одрасле жабе. Живећи у посебном окружењу, ларве могу добити склониште од предатора и смањити конкуренцију за ресурсе са одраслом популацијом.
Животиње у фази ларве ће конзумирати храну како би подстакле њихов прелазак у одрасли облик. У неким организмима као што су полихете и усоноге, одрасле јединке су непокретне, али су њихове ларве покретне и користе свој мобилни облик ларве да се дистрибуирају.[1][2]
Неке ларве зависе од одраслих да их хране. Код многих еусоцијалних врста Hymenoptera, ларве хране радница. Код Ropalidia marginata (папирна оса) мужјаци су такође способни да хране ларве, али су много мање ефикасни, проводе више времена и уносе мање хране за ларве.[3]
Ларве неких организама (на пример, неки тритони) могу да постану пубесцентне и да се не развијају даље у одрасли облик. Ово је врста неотеније.[4]
Погрешно је схватање да облик ларве увек одражава еволуциону историју групе. Ово би могао бити случај, али често је стадијум ларве еволуирао секундарно, као код инсеката..[5][6] У овим случајевима, облик ларве може се више разликовати од облика одрасле јединке од заједничког порекла групе.[7]
Примарне ларва
Примарне ларве су оне ларве које личе на свог имага. Од имага разликују се само по величини.
Секундарне ларве
Секундарне ларве су ларве које имају провизорне органе, али имају многе карактеристике имага те морфолошки подсећају на имага.
Терцијарне ларве
Терцијарне ларве имају провизорне органе и морфолошки се потпуно разликују од свог имага.
Терцијарне ларве деле се у три категорије:
У оквиру инсеката, само ендоптериготи показују потпуну метаморфозу, укључујући посебан стадијум ларве.[14][15] Многи ентомолози су предложили бројне класификације,[16][17] и следећа класификација је заснована на класификацији Антонија Берлесе из 1913. Постоје четири главна типа типова ларви ендоптеригота:[18][19]
Apodous larvae – немају ноге и слабо су склеротизоване. На основу склеротизације препознају се три аподозна облика.
Hemicephalus – са смањеном капсулом за главу, која се може увући у грудни кош. Налази се у породицама Tipulidae и Brachycera.
Acephalus - без капсуле за главу. Присутно код Cyclorrhapha
Ларве протопода – ларве имају много различитих облика и често за разлику од нормалног облика инсеката. Излегу се из јаја која садрже врло мало жуманца. На пример ларве прве фазе паразитских хименоптера.
Ларве полипода – познате и као еруциформне ларве, ове ларве имају трбушне предње ноге, поред уобичајених торакалних ногу. Оне су слабо склеротизоване и релативно неактивне. Живе у блиском контакту са храном. Најбољи пример су гусенице лепидоптера.
Ларве олигопода – имају добро развијену капсулу главе и усне органе сличне одраслима, али без сложених очију. Имају шест ногу. Нема трбушних ногу. Могу се уочити две врсте:
Campodeiform – добро склеротизовано, дорзо-вентрално спљоштено тело. Обично су дугоноги предатори са прогнаталним устима.
Scarabeiform – слабо склеротизован, раван грудни кош и стомак. Обично кратконоге и неактивне форме за бушење. (Scarabaeoidea и други колеоптери).
^Sen, R; Gadagkar, R (2006). „Males of the social wasp Ropalidia marginata can feed larvae, given an opportunity”. Animal Behaviour. 71 (2): 345—350. S2CID39848913. doi:10.1016/j.anbehav.2005.04.022.
^Wakahara, Masami (1996). „Heterochrony and Neotenic Salamanders: Possible Clues for Understanding the Animal Development and Evolution”. Zoological Science. 13 (6): 765—776. ISSN0289-0003. PMID9107136. S2CID35101681. doi:10.2108/zsj.13.765.
^Nagy, Lisa M.; Grbić, Miodrag (1999), „Cell Lineages in Larval Development and Evolution of Holometabolous Insects”, The Origin and Evolution of Larval Forms, Elsevier, стр. 275—300, ISBN978-0-12-730935-4, doi:10.1016/b978-012730935-4/50010-9
^Moore, R.C. (1959). Arthropoda I – Arthropoda General Features, Proarthropoda, Euarthropoda General Features, Trilobitomorpha. Treatise on Invertebrate Paleontology. Part O. Boulder, Colorado/Lawrence, Kansas: Geological Society of America/University of Kansas Press. стр. O121, O122, O125. ISBN978-0-8137-3015-8.
^Huang, J.P. (15. 9. 2017). „The Hercules beetles (subgenus Dynastes, genus Dynastes, dynastidae) A revisionary study based on the integration of molecular, morphological, ecological, and geographic analyses.”. Miscellaneous Publications, Museum of Zoology, University of Michigan. 206: 1—32 — преко ResearchGate.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Ratcliffe, B. C.; Cave, R.D. (2015). „The dynastine scarab beetles of the West Indies (Coleoptera: Scarabaeidae: Dynastinae)”. Bulletin of the University of Nebraska State Museum. 28: l—346.
^Huang, J., Knowles, L. The species versus subspecies conundrum: quantitative delimitation from integrating multiple data types within a single bayesian approach in Hercules beetles. Systematic Biology, vol. 65, 2015, 15p.
^Johnson, Norman; Triplehorn, Charles A. (2020). BORROR AND DELONG'S INTRODUCTION TO THE STUDY OF INSECTS. CENGAGE LEARNING CUSTOM P. ISBN978-0-357-67127-6. OCLC1163940863.
^„Types of Insect Larva”. agriinfo.in (на језику: енглески). 2017-03-23. Архивирано из оригинала 04. 02. 2017. г. Приступљено 2021-11-22.
Литература
Moore, R.C. (1959). Arthropoda I – Arthropoda General Features, Proarthropoda, Euarthropoda General Features, Trilobitomorpha. Treatise on Invertebrate Paleontology. Part O. Boulder, Colorado/Lawrence, Kansas: Geological Society of America/University of Kansas Press. стр. O121, O122, O125. ISBN978-0-8137-3015-8.
Brusca, R. C. & Brusca, G. J. (2003). Invertebrates (2nd ed.). Sunderland, Mass. : Sinauer Associates.
Hall, B. K. & Wake, M. H., eds. (1999). The Origin and Evolution of Larval Forms. San Diego: Academic Press.
Leis, J. M. & Carson-Ewart, B. M., eds. (2000). The Larvae of Indo-Pacific Coastal Fishes. An Identification Guide to Marine Fish Larvae. Fauna Malesiana handbooks, vol. 2. Brill, Leiden.
Minelli, A. (2009). The larva. In: Perspectives in Animal Phylogeny and Evolution. Oxford University Press. p. 160-170. link.
Shanks, A. L (2001). An Identification Guide to the Larval Marine Invertebrates of the Pacific Northwest. Oregon State University Press.., Corvallis. 256 pp.
Smith, D. & Johnson, K. B. (1977). A Guide to Marine Coastal Plankton and Marine Invertebrate Larvae. Kendall/Hunt Plublishing Company.
Stanwell-Smith, D., Hood, A. & Peck, L. S. (1997). A field guide to the pelagic invertebrates larvae of the maritime Antarctic. British Antarctic Survey, Cambridge.
Thyssen, P.J. (2010). Keys for Identification of Immature Insects. In: Amendt, J. et al. (ed.). Current Concepts in Forensic Entomology, chapter 2, pp. 25–42. Springer: Dordrecht, [1]Архивирано на сајту Wayback Machine (9. август 2017).