Краљевина Таволара (итал.Regno di Tavolara) била је мала независна држава, која је постојала у XIX и XX веку на острву Таволара. Владарска породица Бертолеони, била је једна од мањих краљевских породица у свету, која је владала овом краљевином. Тренутно, територија Таволаре је де факто део Италије, иако званично акт о анексији никад није донет.
Острво се налази североисточно од Сардиније. Има површину од 5 km² и популацију од 57 становника. Осим јединог насеља Ла Пунта дел Каноне[1], на острву се налази и војна база НАТО-а.
Историја
Године 1836. краљ СардинијеКарло Алберт направио је званичну државничку посету острву и њеном монарху Ђузепеу Бертолеонију[2]. Ђузепе је умро 1845. године и власт је преузео његов син Паоло, који је постао краљ Паоло I. Приликом крунисања, саопшетно је да је британска краљица Викторија признала суверенитет краљевства.[3]
Краљевска гробница на Таволари
За време постојања Краљевства Таволара, она није укључена у јединствену Италију. Током владавине владе Краљевине Италије, Паоло је платио 12.000 фунти за земљиште на североисточном рту острва како би изградио светионик, који је постао функционалан 1868. године[4][5]. Суверенитет острва Таволара потврђена је и 1903. године кад је краљ ИталијеВиктор Емануел III потписао уговор о пријатељству Краљевине Италије са Краљевином Таволара[6].
После смрти Паола I, 1886. године[7] страна штампа је извештавала о томе да је острво постало република. Њујорк тајмс је, у једном од својих чланака, описао владу Таволаре са председником и одбор од шест чланова које се бира гласањем[8]. Остали медији тог времена су извештавали о планираним трећим председничким изборима Таволаре 1896. године[9][10]. Међутим, половином XX века, све ове информације су оспорене и сматрало се да су засноване само на гласинама[11].
Губитак независности
Трећи краљ Таволаре био је Карло I. Након његове смрти 1928. године заменио га је његов син, Паоло II[12]. Међутим, краљ Паоло II је отишао у иностранство, а на своје место поставио своју тетку Марианџелу. Краљица Марианџела умрла је 1934. године, а власт на острву преузима Краљевина Италија[13].
Након овог догађаја, Паоло II је и даље тврдио да краљевина постоји, с обзиром да он и даље био законити владар острва. Године 1962. Паоло II је умро, а на острву је исте године изграђена НАТО база и тиме је окончана независност острва.
Син Паола II био је Карло II и такође се називао краљем Таволаре. Његов син је Тонино Бертолеони, има италијанско држављанство и води ресторан на острву. И он се назива краљем острва. Политички, острво у интересу спољних односа, представља кнез Ернесто Јеремија са Таволаре, који живи у граду Ла Специја у Лигурији и који је написао историју острва[14].
