Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (редних референци). (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)
После смрти његовог оца Ђурђа I (1378) и стрица Балше II (1385), власт над земљама Балшића преузео је Константинов брат од стрица Страцимира, Ђурађ II, док је Константин владао над малим простором између Бојане и Дрима[1]. Константин је настојао да преузме од њега власт, због чега је 1391. године посетио султана Бајазита I и признао његову врховну власт[2]. Поред тога, он се повезао са Вуком Бранковићем и својим сродником Мркшом Жарковићем[а].
Османлије су га, као свог присталицу, поставиле 1394. године за господара Кроје[2], уместо Марка Барбадига, чијом се супругом Јеленом, касније оженио. Он је одатле проширио своју власт на Дањ и околину, али га је Ђурађ II потиснуо са тих поседа. Учествовао је, као османски вазал, у бици на Ровинама17.05.1395. године, у којој је погинуо и његов ујак, Константин Драгаш, по коме је највероватније и добио име[1].
Иако је од 1391. године био одан османски вазал, Константин није учествовао у Ангорској бици (1402) и у то доба је под нејасним околностима[1], можда због покушаја заузећа Драча[2], погубљен (пре 22. октобра 1402[2]) по одлуци млетачког суда у Драчу[1].
Константин се женио два пута. Име његове прве супруге није сачувано, а други пут се оженио Јеленом (ћерком Карла Топије) која је претходно била удата за господара Кроје, Марка Барбарига[2][3]. Подаци о његовим потомцима нису познати, али се сматра да би Стефан Балшић (Стефан де Марамонте) могао да буде његов син[1].
Напомене
^Мркша и Константин су били полубраћа, по мајци Теодори. Поред тога, Мркша је био ожењен Константиновом сестром од стрица Балше II, Руђином.
