Фелдер је рођен у Видену, данас четвртом округу Беча. Постао је сироче 1826. године, похађао је Гимназију опатије Зајтенштетен, као и школе у Брну и Бечу. Почео је да студира право на Универзитету у Бечу 1834. године. Правни стаж завршио је у Брну, а чиновнички у Бечу, докторирао је 1841.
Од 1835. године интензивно је путовао по западној и јужној Европи, углавном пешице, и учио стране језике. Од 1843. радио је и као асистент на академији Терезијанум и као судски тумач у Бечу, пре него што је 1848. положио аустријски правосудни испит, само неколико дана пре избијања Мартовске револуције. У октобру 1848. Фелдер је изабран у новоосновано општинско веће (Гемајндерат - нем.Gemeinderat) Беча, али је неколико месеци касније поднео оставку због политичких размимоилажења.
Током наредних десет година радио је као адвокат, водио сопствену канцеларију у Бечу и наставио своја студијска путовања. Отпутовао је на Оријент, у Африку, где се 1852. срео са младим Алфредом Бремом у Картуму, кроз источну Европу, до самог севера Норвешке и кроз Русију. Сакупио је велику колекцију буба и лептира. Године 1860. придружио се Академији наука Леополдина.
Године 1861, Фелдер је поново постао члан бечког Гемајндерата. За заменика градоначелника Беча изабран је 1863. године, а следеће године за шефа бечке Дунавске регулационе комисије.[1]
Када је градоначелник Беча Андреас Зелинка умро на функцији 21. новембра 1868, Фелдер је изабран за његовог наследника 20. децембра, надмашивши свог амбициозног ривала Јулијуса фон Невалда. Подржан либералном већином у општинском већу, обављао је ову функцију скоро десет година: поново је биран 1871, 1874. и 1877. године. Од 1869. такође је био потпредседник Ландтага Доње Аустрије и члан аустријског Дома лордова, којег је именовао цар Франц Јозеф Први. Један од врхунаца Фелдеровог мандата било је подизање раскошне Бечке градске куће на булевару Рингштрасе из 1872. и отварање Светске изложбе 1873. године.[2]
Међутим, у Бечком савету, либерали су се распадали и суочавали са све већим противљењем немачких националних и хришћанско-социјалних политичара као што је Карл Лугер. Коначно, у јулу 1878, Фелдер је дао оставку на функцију. Уздигнут у племићки чин Фрајхера, поново је био председник доњеаустријског Ландтага од 1880. до 1884. године, када је морао да се повуче из здравствених разлога.[3]
У позним годинама, Фелдер се повукао у приватни живот. Скоро је ослепео због катаракте, али је објавио опсежне мемоаре. Умро је неколико недеља након свог осамдесетог рођендана и сахрањен је на гробљу Веидлинг.
Плоча из Фелдеровог рада Reise Fregatte Novara која илуструје лептире једрилце
Научни рад
Фелдер је познат и по раду са Алојзом Фридрихом Рогенхофером и својим сином Рудолфом Фелдером. Они су написали књигу: Reise Fregatte Novara: Zoologischer Theil, Lepidoptera, Rhopalocera (Путовање фрегате Новара: Зоолошки део, Лепидоптера, Рхопалоцера) у три тома (1865–1867). Са својим сином Рудолфом, који се специјализовао за Лепидоптеру, сакупио је огромну ентомолошку колекцију која је депонована у Природњачком музеју у Бечу и Природњачком музеју у Лондону. Збирку од приближно 1.000 писама и разгледница послатих Фелдеру између 1856. и 1891. такође чува бечки музеј.
Напомена
Што се тиче личних имена: Фрајхер је бивша титула (у преводу Барон). У Немачкој од 1919. чини део породичних имена. Облици женског рода су Фрајфрау и Фрајин.
Felder Cajetan Frh. von. In: Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 (ÖBL). Band 1, Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien 1957, S. 294 f. (Direktlinks auf S. 294, S. 295).
Helmut Dolezal: Felder, Cajetan Freiherr von. In: Neue Deutsche Biographie (NDB). Band 5, Duncker & Humblot, Berlin (1961) ISBN3-428-00186-9, S. 67 (Digitalisat).
Kajetan von Felder und Felix Czeike (Hrsg.): Erinnerungen eines Wiener Bürgermeisters. Forum-Verlag, Wien [u. a.] 1964
Wilhelm Heß: Felder, Cajetan Freiherr von. In: Allgemeine Deutsche Biographie (ADB). Band 48, Duncker & Humblot, Leipzig 1904, S. 510.
Constantin von Wurzbach: Felder, Cajetan. In: Biographisches Lexikon des Kaiserthums Oesterreich. 26. Theil. Kaiserlich-königliche Hof- und Staatsdruckerei, Wien 1874, S. 376 (Digitalisat).
БДХSpecies lepidopterorum hucusque descriptae vel iconibus expressae in seriem systematicam digestae a C. et R. Felder. Separata editio ex Actis C. r. Societatis zoolog.-botanicae.Vindobonae,typis C. Ueberreuter (1864).
