Током 20. века питање историјских покрајина било је веома важно у румунској историји, а свој највећи обухват Румунија је имала између два светска рата, када је готово цело подручје насељено Румунима било у саставу матичне државе. Данас се матичним државом румунског народа сматра Румунија.
Подела
Историјске покрајине Румуније су (* данас делимично у оквирима Румуније и Молдавије, ** данас изван оквира Румуније и Молдавије):
Влашка (рум.Ţara Românească, Valahia) — највећа покрајина, која заузима готово пола данашње Румуније са Букурештом као средиштем. То је и средиште румунске државности (Румунски „Пијемонт”)
Мунтенија (Велика Влашка) (рум.Muntenia) — јужна историјска покрајина са Букурештом као средиштем
Олтенија (Мала Влашка) (рум.Oltenia) — југозападна историјска покрајина са Крајовом као средиштем
Добруџа* (рум.Dobrogea) — југоисточна историјска покрајина са Констанцом као средиштем, мањи, јужни део данас у Бугарској
Трансилванија (рум.Ardeal, Transilvania) — средишња историјска покрајина са Клужом као средиштем, историјски припада и покрајинама са мађарским становништвом
Банат* (рум.Banat) — западна историјска покрајина са Темишваром као средиштем, мањи, западни део данас у Србији, а крајњи северни у Мађарској
Кришана* (рум.Crişana) — западна историјска покрајина са Орадеом као средиштем, мањи, западни део данас у Мађарској
Придњестровље** (рум.Transnistria) — источна историјска покрајина, данас званично део државе Молдавије, у стварности независно подручје. Ова покрајина је најкраће време (1941–1944) била у сасставу румунске државе.
