PROFILBARU.COM

Ернст Борис Чејн
Ернст Борис Чејн
	Ернст Борис Чејн 1945. године
Датум рођења	19. јун 1906.
Место рођења	Берлин, Немачко царство
Датум смрти	12. август 1979. (73 год.)
Место смрти	Кастлебар, Република Ирска
Занимање	Биохемичар

Ернст Борис Чејн (енгл. Ernst Boris Chain, 19. јун 1906 — 12. август 1979) био је британски биохемичар, који је добио Нобелову награду 1945. године за физиологију и медицину за свој рад на пеницилину заједно са Александером Флемингом и Хауардом Валтером Флоријем.^[1]^[2]^[3] Дао је велики допринос одређивању дејства и хемијске структуре пеницилина.^[4]

Младост и образовање

Чејн је рођен у Берлину од мајке Маргарете и оца Мишела Чејна, који је био хемичар и радио је у хемијској индустрији. Породица Чејн је била јеврејска породица. Његов отац је емигрирао из Русије а мајка је пореклом из Берлина. Након доласка нацистичког режима на власт, због безбедности Чејн се 1933. године из Немачке преселио у Енглеску . Школовао се у Луисенгимнасиуму у Берлину, где се убрзо заинтересовао за хемију. Затим је похађао Хумболтов универзитет у Берлину, где је дипломирао хемију 1930. године.

Каријера

Уз помоћ британског генетичара Џона Бурдона Сандерсон Холдејна добио је позицију у универзитетској болници у Лондону. Након пар месеци он је постао студент докторских наука на Универзитету у Кембриџу, где је почео да изучава фосфолипиде. 1935. године прихватио је посао професора патологије на Универзитету у Оксфорду. За то време истраживао је различите теме укључујући змијски отров, метаболизам тумора, лизозим и биохемијске технике. 1939. године Чејн је добио британско држављанство. 1939. године се придружио Хауарду Флорију у истраживању антибактеријских агенаса које производе микроорганизми. То им је омогућило сарадњу са Александером Флемингом, који је девет година раније открио пеницилин. Чејн и Флори су желели да открију терапеутско дејство пеницилина и његову хемијску структуру. Они су открили како да изолују и концентрују средство за убијање клица у пеницилину. Едвард Абрахами је такође учествовао у теоретизирању бета-лактамске структуре пеницилина, што је потврђено кристалографијом Х зрака.^[5] Због овог открића Чејн, Флори и Флеминг су добили Нобелову награду 1945. године. Након Другог светског рата Чејн се преселио у Рим и радио је на Супериорном институту здравља. Од 1948. године његове истраживачке теме укључују однос угљених хидрата и аминокиселина у нервном ткиву, студију начина деловања инсулина, производњу лизергинске киселине у потопљеној култури и изолацију нових метаболита гљивица.1964. вратио се у Британију као оснивач биохемијског департмана Империјал колеџа у Лондону, где је остао до свог пензионисања, специјализирајући технологију ферментације. ^[6]

Награде и признања

Професор Чејн је аутор или коаутор многих научних радова и дао је допринос важним монографијама о пеницилину и антибиотицима.

1945. добио је Нобелову нагрду за физиологију и медицину,
Године 1946. добио је сребрну Берзелиусову медаљу Шведског медицинског друштва,
Пастер медаљу Института Пастер, и награду из Хармсворт Меморијалног Фонда,
Године 1954. добио је Столетну награду Паул Ерлих,
1957. године златна медаља за терапеутску делатност лондонског Апотекарског друштва,
Изабран је за члана Краљевског друштва 1949. године,
Има почасне дипломе универзитета у Лијежу, Бордоу, Торину, Паризу, Ла Плати, Кордоби, Бразилу и Монтевидеу, а члан је и многих научених друштава.^[7]
8. јула1969. именован је за Витезову диплому,

Приватни живот

Године 1948. оженио се Аном Чејн, имали су троје деце. У свом каснијем животу, његов јеврејски идентитет му је постао све важнији. Чејн је био члан управног одбора Веизман института за науку у Реховоту 1954. године, а касније члан извршног одбора. Он је подигао своју децу безбедно у оквиру јеврејске вере, организујући много ваншколских обука за њих. Његови ставови су најјасније изражени у његовом говору „Зашто сам Јеврејин“ дат на Светској конференцији интелектуалаца Јеврејског конгреса 1965. године.