Евагрије Цариградски

Архиепископ Евагрије (грч. Ευαγριος, -380) - цариградски архиепископ у краћем периоду, почетком 370, до краја 380. Православна црква га помиње 6. марта ^[1].

Биографија

О Евагрију се мало зна. 371. године аријанска заједница изабрала је Демофила за архиепископа Цариграда, која је била упражњена после Евдоксијеве смрти; Сабор је номиновао Евагрија за претендента, којег је за архиепископа поставио Евстатије, прогнани архиепископ Антиохије, који је тајно живео у Цариграду [2]. Избор Евагрија служио је као изговор за народне немире изазване од стране Аријанаца, неколико месеци касније. Цар Валенс, сазнавши за Евагријево посвећење, а такође желећи да заустави верске немире, одмах је послао војнике у Цариград са упутствима за протеривање Евстатија у Визију (према другим изворима и у Кизика), а Евагрија за протеривање из престонице; управљање цркву је цар Валенс предао Демофилу ^[2]^[3]^[4].

Евагрије је остао у изгнанству до своје смрти. Неки извори тврде да је Евагрије по други пут изабран крајем 380. године, после протеривања Демофила од цара Теодосија I Великог.

Извори

^ Benedictine Monks, Book of the Saints^{[мртва веза]} Kessinger Publishing, LLC (July 26, 2003). 288 p. — P. 104 ISBN 0-7661-7269-4, ISBN 978-0-7661-7269-2 (језик: енглески)
^ Феофан Исповедник, Летопись византийца Феофана от Диоклитиана до царей Михаила и сына его Феофилакта, Константинопольская эра|Л. М.]] 5862, Р. Х. 362.
^ Эрмий Созомен Саламанский, Церковная история, Кн. VI. 13, 14
^ Сократ Схоластик, Церковная история, Кн. IV, 14, 15

Цариградски патријарси

Епископи
(до 330)

Архиепископи
(330—451)

Патријарси

Источно римско царство (451—1453)	Анатолије Генадије I Акакије Фравита Јефимије Македоније II Тимотеј I Јован II Епифаније Антим Мина Евтихије Јован III Јован IV Посник Киријак II Тома Сергеј I Пир Павле II Петар Тома II Јован V Константин I Теодор I Георгије I Павле III Калиник I Кир Јован VI Герман I Анастасије Константин II Никита I Павле IV Тарасије Нићифор I Теодот I Антоније I Јован VII Методије I Игњатије I Фотије I Стефан I Антоније II Никола I Јефтимије I Стефан II Трифун Теофилакт Полиевкт Василије I Антоније III Никола II Сисиније II Сергеј II Јевстатије Алексије Михајло I Константин III Јован VIII Козма I Евстратије Никола III Јован IX Лав Михајло II Козма II Никола IV Теодот II Неофит I Константин IV Лука Михајло III Харитон Теодосије I Василије II Михајло II Леонтије Доситеј Георгије II Јован X Михајло IV Теодор II Максим II Манојло I Герман II Методије II Манојло II Арсеније Нићифор II Герман III Јосиф I Јован XI Георгије II Атанасије I Јован XII Нифонт I Јован XIII Герасим I Исак Јован XIV Исидор I Калист I Филотеј I Макарије I Нил Антоније IV Калист II Матеј I Јефтимије II Јосиф II Митрофан II Георгије III Атанасије II
Османско царство (1453—1923)	Генадије II Исидор II Софроније I Јоасаф I Маркус II Симеон Дионисије I Рафаел I Максим III Нифонт II Максим IV Јоаким I Пахомије I Теолептус I Јеремија I Јоакиниј I Дионисије II Јоасаф II Митрофан III Јеремија II Пахомије II Теолепт II Матеј II Гаврило I Теофан I Мелетије I Неофит II Рафаел II Кирило I Тимотиј II Георгије IV Антим II Кирило II Атанасије III Неофит III Партеније I Партеније II Јоаникије II Кирило III Пајсије I Партеније III Гаврило II Партеније IV Дионисије III Климент I Методије III Дионисије IV Герасим II Атанасије IV Јаков Калиник II Неофит IV Гаврило III Неофит V Кипријан Атанасије V Кирило IV Козма II Јеремија III Калиник III Пајсије II Серафим I Неофит VI Кирило V Калиник IV Серафим II Јоаникије III Самуило I Мелетије II Теодосије II Софроније II Гаврило IV Прокопије I Неофит VII Герасим III Георгије V Калиник V (IV) Јеремија IV Кирило VI Евгеније II Антим III Хрисант I Агатангел I Константин I Константин II Георгије VI Антим IV Антим V Герман IV Мелетије III Антим VI Кирило VII Јоаким II Софроније III Јоаким III Јоаким IV Дионисије V Неофит VIII Антим VII Константин V Герман V Мелетије IV
Турска Република (од 1923)	Георгије VII Константин VI Василије III Фотије II Венијамин I Максим V Атинагора Димитрије I Вартоломеј I