Доња Аустрија (нем.Niederösterreich, стари назив: Erzherzogtum Österreich unter der Enns — „крунско Аустријско војводство ниже од (реке) Енс”) је једна од 9 савезних покрајинаРепублике Аустрије, у њеном североисточном делу. Главни град Доње Аустрије је Санкт Пелтен.
Положај
Доња Аустрија заузима североисточни део Аустрије. Покрајина се граничи:
Покрајина Доња Аустрија окружује Беч, који је данас због свог значаја и бројности засебна покрајина, који јој историјски припада и њено је средиште. Управно седиште град је био до 1986. године, када је то препустио Санкт Пелтену.
Са површином од 19.177,78 km² Доња Аустрија је по величини највећа покрајина у држави.
Рељеф: Доња Аустрија је махом равничарско до бреговито подручје. Средишњи и источни део је у склопу простране Бечке котлине, која је местимично испресецана побрежјима и брдима. Надморска висина је око 200—250 метара. Планинска подручја се јављају на југу (Кречњачки Алпи) и западу (горје Манхартсберг). На Алпима се налази и врхови са преко 2000 метара надморске висине, док је Манхартсберг знатно нижи. На западу покрајине се налази теснац Дунава, тзв. долина Вахау, која је због својих лепота убројана на списак културне баштинеУНЕСКО-а. У источном подножју Алпа има доста термалних извора, па је дати део покрајине богат бањама.
Воде: Средишњим делом Доње Аустрије протиче Дунав, који се данас сматра саставним делом покрајинског идентитета. Дунав је посебно сликовит на западу, где се налази долина Вахау у теснацу реке, која је због својих лепота убројана на списак културне баштинеУНЕСКО-а. Дунав у покрајини има неколико притока; са севера теку реке Камп и Морава (граница ка Словачкој), а са југа реке Енс, Ибс, Трејзен и Лајта.
Историја
Иако је појам Доње Аустрије постојао још од средњег века, данашња покрајина настала је деобом Аустријскг војводства по образовању Републике Аустрије после Првог светског рата. Датом деобом је настала и покрајина Горња Аустрија. 1921. године град Беч, због свог значаја и величине, је издвојен у засебну покрајину, али је и даље обављао имао улогу седишта покрајине. 1986. године на референдуму Санкт Пелтен је изабран за ново седиште покрајине, а пребацивање покрајинских установа вршено још десетак година.
Становништво
По последњим подацима из 2011. године Доња Аустрија има преко 1,6 милиона становника, па је после Беча друга аустријска покрајина по броју становника. Последњих деценија број становника се брже повећава од државног просека услед ширења урбаног подручја Беча на околне делове покрајине.
Густина насељености је око 84 ст./км², што нешто ниже од државног просека. Делови уз град Беч су много боље насељени (150—250 ст./км²), док су погранични простори на северу и истоку и планински на југозападу и северозападу много мање густине насељености (<50 ст./км²).
Етнички састав: Доња Аустрија је традиционално насељена аустријскимНемцима. Историјских мањина нема, али се последњих деценија значајан број досељеника (посебно Југословена и Турака) населио у већим градовима и насељима око Беча.
Привреда
Доња Аустрија је високо развијена покрајина, посебно околина града Беча. Ту је смештена и најгушћа мрежа саобраћајница, као и бечки међународни аеродром „Швехат”.
Традиционално се разликују четири целине (тзв. четврти) према традиционалним привредним делатностима:
Пољопривреда: Иако је последњих деценија са бржом индустријализацијом дошло до смањења значаја пољопривреде она је и даље развијена, посебно виноградарство и воћарство.
Туризам: Постоји неколико развијених туристичких грана у Доњој Аустрији. Најпознатији је туризам везан за културу вина (Вахау). Бањски туризам је развијен у појасу бања јужно од Беча (Баден, Бад Фезлау). Око Беча постоји низ излетишта, од којих је најпознатија Бечка шума. Развијен је и верски туризам — римокатоличкиманастирМелк.
Управна подела
Покрајина се дели на 25 подручних јединица — округа (Bezirk) — 4 градска округа (тзв. статутарни градови) и 21 „уобичајен” округ. Даље се окрузи деле на општине — укупно 573.
.jpg)
