Дида Де Мајо рођен је 29. марта 1906. године, у Београду, у породици сефардских Јевреја, на дунавској Јалији. Отац му се звао Соломон и био је трговац, а мајка Јелена-Ленка, рођена Алкалај, била је учитељица. Први светски рат провео је са сестром, Војком, у Бечу, да би се у Београд вратио 1917. године. Похађао је београдску Реалку. Због учествовања у демонстрацијама студената 1923/24. био је искључен из гимназије. Ванредно је матурирао 1924. године. Током школовања сарађивао је као графичар у часопису „Рефлекс младих”, а израдио је и насловну страну збирке песама Десимира Благојевића„Шапутање с мостова”. [1]
За време боравка у Бечу (1924), учио је цртање и графику код професора Пожедајева и учествовао у изради декорација и костима за представу „Сан летње ноћи”, у позоришту „Театар у Јозефштату” (нем.Theater in der Josefstadt) и за Шув сури (франц. Chauve-souris) балетску трупу Никите Балијева. Из Беча отишао је у Париз, где је остао до 1932. године.
Школовао се на неколико париских академија: Гранд Шомијер (франц.Grande Chaumière), Кансон (франц.Canson), Андре Лута (франц. Andre Lotha). У Паризу је радио декорације за кабарее „Џокеј” (енгл.Jockey) и „Бату ивр” (франц.Bâteau ivre). Био је костимограф за Мулен руж. Сарађивао је на сценографијама за редитеље А. Кавалкантија, Ж. Реноара, М. Реја и Л. Буњуела. Радио је цртеже за текстил за париске модне куће, илустровао је ревије и уређивао ентеријере париских станова. Био је један од оснивача надреалистичког часописа „Дисконтинуите” (франц.Discontinuité). Графички је осмислио диплому Јеврејског женског друштва у Београду.
По повратку у Београд, успоставља пријатељство са члановима београдског надреалистичког круга и ангажује се на илегалном раду у Комунистичкој партији Југославије - радио је на техничком опремању публикација и летака и изради лажне документације. Због те делатности, ухапшен је 1935. године. Био је неколико месеци у Главњачи, где је након десетодневног мучења, покушао самоубиство. Потом је осуђен на две године у затвору у Сремској Митровици. Пуштен је 1937. године, али је наставио активност у оквиру Комунистичке партије Југославије, где је израдио стотину и педесет фалсификованих путних исправа за југословенске добровољце на путу за Шпанију.
После покушаја полиције да га ухапси, емигрирао је у Француску, 1938. године. У Француској је деловао у оквиру техничког апарата КПЈ, на изради фалсификованих пасоша. После окупације Париза одлази у јужни, неокупирани, део Француске, где ће у Бриву, у региону Корезе, провести највећи део рата, без вести о бројној фамилији у Београду, која није преживела Холокауст. У Другом светском рату борио се као припадник Француског покрета отпора. Једна од највећих Демајових заслуга током рата јесте учешће у ослобађању књижевника Андре Малроа, из гестаповског затвора, у Тулузу. За Југословенско војно представништво у Француској, почео је да ради 1944. године.
У мају 1945. године, вратио се у Београд. Одмах по доласку, ухапшен је и спроведен у Главњачу, где је провео три месеца. После пуштања из затвора, радио је као технички уредник у часопису „Ошишани јеж”. Био је в.д. директор Новинско-издавачког предузећа Савеза удружења новинара Федеративне Народне Републике Југославије, потпредседник Земаљског већа Савеза синдиката НР Србије, саветник у Графичкој дирекцији СР Србије и у Комитету за ауто саобраћај при Влади ФНРЈ. Почетком 1946. године ожениће се са Београђанком Миром Шотен. У септембру 1948. године, због оптужбе да је присталица „Резолуције Информбироа”, ухапшен је и одведен, поново, у Главњачу, да би новембра 1949. године био послат на Голи оток, где је мучен и понижаван. Прво је био у логору Стара жица, а затим у специјалном логору Петрова рупа. Ослобођен је априла 1953. године. До смрти (1964), радио је као технички уредник часописа „Журнал” (енгл.Journal) и технички уредник у штампарији Београдског графичког завода.
Дела
Његова дела излагана су на колективним изложбама у Бриву1943. године, Удружењу примењених уметника Србије1955. године, као и у оквиру изложбе Сефардски сликари у Београду 2007. године. Велики број његових дела изгубљен је или уништен.
