PROFILBARU.COM

Деверика
	Обична деверика (Abramis brama)
Статус угрожености
	; Најмање угрожен (IUCN 3.1)
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Actinopterygii
Ред:	Cypriniformes
Породица:	Cyprinidae
Род:	Abramis
Врста:	A. brama
Биномно име
	Abramis brama; Linnaeus, 1758)
Синоними
	Cyprinus brama Linnaeus, 1758; Abramis melaenus Agassiz, 1835; Abramis vetula Heckel, 1836; Abramis media Koch, 1840; Abramis argyreus Valenciennes, 1844; Abramis microlepidotus Valenciennes, 1844; Abramis vulgaris Mauduyt, 1849; Abramis gehini Blanchard, 1866;

Деверика (лат. Abramis brama, плошчић)^[2]^[3] је слатководна, риба, припада реду шарана Cypriniformes,^[4] породици шарана Cyprinidae^[5]^[6]^[7] и потпородици клена Leuciscus. Максимална дужина ове врсте је до 75 cm, максимална маса до 8 kg. Деверике се мресте од месеца, до месеца.

Опис и грађа

Деверика има високо, бочно спљоштено тело (посебно код старијих примерака и примерака из дубљих језера). Првих неколико година Деверика је сребрнасте боје. Касније, леђа добијају загаситозелену боју, хрбат се издиже, одвајајући сразмерно малу главу, са малим, ниже постављеним устима. Уста су јој врло су мекана, са предвиличним и виличним костима, а ждрелни зуби су једноредни и има их по 5 на сваком петом шкржном луку. Посебна карактеристика деверике је изразито дуго анално пераје, са 26 - 31 жбица, а по неким руским изворима 24 - 33. По броју жбица, ова врста се може разликовати од црнооке Деверике^[8]^[9] са 41 - 48 жбица шпицера^[10]^[11]^[12]^[13] са 39-46 жбица, носаре 20-25 жбица, и крупатице са 22 - 26 жбица. Деверика може нарасти до 75 cm дужине и до 6 kg масе, а животни век може бити и до 20 година, мада су најчешћи примерци деверике од 30 – 40 cm дужине и 0,5 до 1,5 kg масе.

Навике, станиште, распрострањеност

Деверика најчешће настањује реке, али се може наћи и у језерима и каналима где има довољне дубине и довољно кисеоника.^[1] Као и већина осталих риба из фамилије Cyprinidae и Деверика је јатна риба, без обзира на узраст. Јато је готово увек састављено од јединки приближно истог узраста. Када подручја нису изразито погодна ту се Деверика појављује и остале врсте „беле рибе“, као јаз, бодорка, и др. Активност деверике одређује температура воде и од доба дана. Преко зиме, деверике се обично кртоже, сем у случају да пронађу подручје прилива топлије воде (термоцентрале, канализациони изливи, дубине у лукама испод шлепова) где има довољно хране. У пролећа, како се вода све више загрева, деверике постају активније и крећу у потрагу за храном неопходном за дозревање полних жлезда и припрему за мрест. Младе јединке Деверике се хране ситнијим представницима фауне дна (пужићи и шкољкице и др.), а веће и старије деверике једу сличну храну, само што је она већих димензија. У подручјима која су богата воденом фауном, деверике ће „пасти“ вегетацију, али не због ње саме, већ због обиља рачића и ларви разних инсеката које живе у тој вегетацији. С пролећа деверика се храни преко целог дана, иако најинтензивније ујутру и предвече. Са загревањем воде, време храњења се дели на јутарњи и вечерњи период. Са наступањем јесени и захлађењем, прелази се поново на режим сличан оном у пролеће до доласка зиме и кртожења. У потрази за храном јата деверика лутају водама и могу се срести и на муљевитим, песковитим па чак понекад и каменитим теренима. Ради исхране у лето, ујутро и, у мањој мери предвече, деверике прилазе обали из дубине и матице реке, а остатак дана у летњим данима проводе у хладнијим - дубљим деловима матице. Летење ноћи проводе у плићој води. Брзина раста деверике, пре свега зависи од количине доступне хране, тако да је њена величина врло променљива и зависи од места где она обитава.

Уобичајено станиште деверика је Европа северно од Алпа и Пиринеја, као и Балкан. Оне се могу наћи источно од све до Каспијског језера, Црног мора и Аралског језера. Обична деверика живи у рибњацима, језерима и каналима, те у спорим рекама.

Размножавање

Деверика се мрести у добро затрављеној води, у априлу месецу и мрест траје до краја јуна при температури воде између 10 и 14 целзијусових степени. У плиткој води, до пола метра дубине, деверике се мресте у друштву осталих, њој сродних врста „беле рибе“, полажући икру на водену вегетацију. На местима заштићеним од ветра, мрест се одвија у ранијим јутарњим сатима, између 6 и 9 сати. Полну зрелост мужјак деверике стиче у трећој години живота, а женка до пете године. Женка, то све зависи од узраста тили величине, положи од 100.000 до 580.000 комада икре.

Деверика у Србији, спада у тзв. „белу рибу“ и рачуна се као риба III категорије. Законом о рибарству је заштићена минималном дужином излова од 20 cm.

Референце

^ ^а ^б Freyhof, J; Kottelat, M. (2008). „Abramis brama”. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2008: e.T135696A4184980. doi:10.2305/IUCN.UK.2008.RLTS.T135696A4184980.en. Приступљено 11. 1. 2018. Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помоћ)
^ Giles, Nick (1994). Freshwater Fish of the British Isles: A Guide for Anglers and Naturalists. Swan Hill Press. стр. 140—144. ISBN 978-1-85310-317-9.
^ FishBase, Common names of Abramis brama. Приступљено 2010-11-13.
^ Milton Tan; Jonathan W. Ambruster (2018). „Phylogenetic Classification of Extant Genera of Fishes of the Order Cypriniformes”. Zootaxa. 4476 (1): 006—039. PMID 30313339. S2CID 52976511. doi:10.11646/zootaxa.4476.1.4.
^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2015). "Cyprinidae" на Фиш бејсу. [верзија на датум: July 2015]
^ Eschmeyer, W.N.; Fong, J.D. (2015). „Species by family/subfamily”. Catalog of Fishes. California Academy of Science. Приступљено 2. 7. 2015.
^ „Fishbase-Catlocarpio-siamensis”.
^ Freyhof, J.; Kottelat, M. (2008). „Ballerus sapa”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2008: e.T135639A4168069. doi:10.2305/IUCN.UK.2008.RLTS.T135639A4168069.en . Приступљено 19. 11. 2021.
^ „Synonyms of Ballerus sapa (Pallas, 1814)”. Fishbase. Приступљено 12. 11. 2017.
^ Freyhof, J. (2011). „Ballerus ballerus”. The IUCN Red List of Threatened Species. 2011: e.T135587A4153683. doi:10.2305/IUCN.UK.2008.RLTS.T135587A4153683.en.
^ „Blue Bream Balleris ballerus”. NatureGate. LuontoPortti. 2017. Приступљено 12. 11. 2017.
^ Rainer Froese; Daniel Pauly, ур. (2017). „Ballerus ballerus (Linnaeus, 1758) Zope”. Fishbase. Приступљено 12. 11. 2017.
^ „Ballerus ballerus Zope, Blue Bream”. Fishing World Records. Приступљено 12. 11. 2017.

Литература

Farkas, Anna; Salánki, János; Specziár, András (2003). „Age- and size-specific patterns of heavy metals in the organs of freshwater fish Abramis brama L. populating a low-contaminated site”. Water Research. 37 (5): 959—964. PMID 12553970. doi:10.1016/S0043-1354(02)00447-5.
Breukelaar, André W.; Eddy H.R.R. Lammens; Jan G.P. Klein Breteler; Tátrai, Istvan (1994). „Effects of benthivorous bream (Abramis brama) and carp (Cyprinus carpio) on sediment resuspension and concentrations of nutrients and chlorophyll a”. Freshwater Biology. 32 (1): 113—121. doi:10.1111/j.1365-2427.1994.tb00871.x.
A. Farkas; J. Salánki; A. Specziár (2002). „Relation Between Growth and the Heavy Metal Concentration in Organs of Bream Abramis brama L. Populating Lake Balaton”. Archives of Environmental Contamination and Toxicology. 43 (2): 236—243. PMID 12115050. S2CID 13154748. doi:10.1007/s00244-002-1123-5.
Nelson, Joseph (2006). Fishes of the World. Chichester: John Wiley & Sons. ISBN 0-471-25031-7.
Lackmann, Alec R.; Andrews, Allen H.; Butler, Malcolm G.; Bielak-Lackmann, Ewelina S.; Clark, Mark E. (2019-05-23). „Bigmouth Buffalo Ictiobus cyprinellus sets freshwater teleost record as improved age analysis reveals centenarian longevity”. Communications Biology (на језику: енглески). 2 (1): 197. ISSN 2399-3642. PMC 6533251 . PMID 31149641. doi:10.1038/s42003-019-0452-0.
Slechtová, V.; Bohlen, J.; Tan, H. H. (2007). „Families of Cobitoidea (Teleostei; Cypriniformes) as revealed from nuclear genetic data and the position of the mysterious genera Barbucca, Psilorhynchus, Serpenticobitis and Vaillantella”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 44 (3): 1358—65. PMID 17433724. doi:10.1016/j.ympev.2007.02.019.
Chen, W.-J.; Lheknim, V.; Mayden, R. L. (2009). „Molecular phylogeny of the Cobitoidea (Teleostei: Cypriniformes) revisited: Position of enigmatic loach Ellopostomaresolved with six nuclear genes”. Journal of Fish Biology. 75 (9): 2197—2208. PMID 20738682. doi:10.1111/j.1095-8649.2009.02398.x.
Jörg Bohlen, Vendula Šlechtová: Phylogenetic position of the fish genus Ellopostoma (Teleostei: Cypriniformes) using molecular genetic data. Ichthyological Exploration of Freshwaters. Bd. 20, Nr. 2, 2009, S. 157-162 (PDF Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2015); 1,8 MB)
Mikko Haaramo. „Cobitoidei – loach-like cypriniforms”. Mikko's Phylogeny Archive. Приступљено 2013-10-26.
„ITIS Standard Report Page: Cyprinoidea”. www.itis.gov. Приступљено 2019-07-26.
Briggs, John C. (2005). „The biogeography of otophysan fishes (Ostariophysi: Otophysi): A new appraisal”. Journal of Biogeography. 32 (2): 287—294. S2CID 84010604. doi:10.1111/j.1365-2699.2004.01170.x.
FishBase (2005): Order Summary for Cypriniformes. Version of 2005-FEB-15. Retrieved 2007-03-05.
Florida Fish and Wildlife Conservation Commission (FFWCC) (2006): Florida's Exotic Freshwater Fishes. Retrieved 2007-03-05.
Gulf States Marine Fisheries Commission (GSMFC) (2005): Cyprinus carpio (Linnaeus, 1758). Version of 2005-08-03. Retrieved 2007-05-03.
He, Shunping; Gu, Xun; Mayden, Richard L.; Chen, Wei-Jen; Conway, Kevin W.; Chen, Yiyu (2008). „Phylogenetic position of the enigmatic genus Psilorhynchus (Ostariophysi: Cypriniformes): Evidence from the mitochondrial genome”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 47 (1): 419—425. PMID 18053751. doi:10.1016/j.ympev.2007.10.012.
Helfman, G.; Collette, B. & Facey, D. (1997): The Diversity of Fishes. Blackwell Publishing. ISBN 0-86542-256-7
International Union for Conservation of Nature (IUCN) (2007): [www.iucnredlist.org 2007 IUCN Red List of Threatened Species].
Kottelat, M. (2012): Conspectus cobitidum: an inventory of the loaches of the world (Teleostei: Cypriniformes: Cobitoidei). The Raffles Bulletin of Zoology, Suppl. No. 26: 1-199.
Nelson, Joseph S. (2006): Fishes of the World. John Wiley & Sons, Inc. ISBN 0-471-25031-7
Orlov, Alexei & Sa-a, Pascualita [2007]: FishBase - Tribolodon brandtii. Retrieved 2007-03-05.
Saitoh, Kenji; Miya, Masaki; Inoue, Jun G.; Ishiguro, Naoya B.; Nishida, Mutsumi (2003). „Mitochondrial Genomics of Ostariophysan Fishes: Perspectives on Phylogeny and Biogeography”. Journal of Molecular Evolution. 56 (4): 464—472. PMID 12664166. S2CID 2647527. doi:10.1007/s00239-002-2417-y.
Tan, Milton; Armbruster, Jonathan W. (2018). „Phylogenetic classification of extant genera of fishes of the order Cypriniformes (Teleostei: Ostariophysi)”. Zootaxa. 4476. PMID 30313339. S2CID 52976511. doi:10.11646/zootaxa.4476.1.4.
Morgado-Santos, Miguel; Carona, Sara; Vicente, Luís; Collares-Pereira, Maria João (2017). „First empirical evidence of naturally occurring androgenesis in vertebrates”. Royal Society Open Science. 4 (5): 170200. Bibcode:2017RSOS....470200M. PMC 5451830 . PMID 28573029. doi:10.1098/rsos.170200 .
MacMahon, Alexander Francis Magri (1946). Fishlore: British Freshwater Fishes. Pelican Books. 161. Penguin Books. стр. 149—152.
Gulf States Marine Fisheries Commission (3. 8. 2005). „Cyprinus carpio (Linnaeus, 1758)”. Архивирано из оригинала 18. 8. 2007. г. Приступљено 3. 5. 2007.
Florida Fish and Wildlife Conservation Commission (2006). „Exotic Freshwater Fishes”. Архивирано из оригинала 8. 2. 2007. г. Приступљено 5. 3. 2007.
Peterson, Douglas; Pearson, James; Simpson, William (2022-05-30). „Effects of common carp on water quality and submerged vegetation: results from a short-term mesocosm experiment in an artificial wetland”. Marine and Freshwater Research. 73 (7): 973—994. ISSN 1323-1650. doi:10.1071/mf22008 .
Mankad, Aditi; Zhang, Airong; Carter, Lucy; Curnock, Matthew (март 2022). „A path analysis of carp biocontrol: effect of attitudes, norms, and emotion on acceptance”. Biological Invasions (на језику: енглески). 24 (3): 709—723. ISSN 1387-3547. S2CID 244518717. doi:10.1007/s10530-021-02679-1.
Kilvert, Nick; Thomas, Kerrin (1. 5. 2016). „Herpes virus to be used in fight against carp in Murray River, Christopher Pyne says”. ABC News. Australian Broadcasting Corporation. Архивирано из оригинала 5. 5. 2016. г.
„Carp herpesvirus”. Managing Water Ecosystems - CSIRO. 2018-04-26. Приступљено 2020-11-09.
Mintram, Kate S.; Oosterhout, Cock; Lighten, Jackie (2020-10-14). Knutie, Sarah, ур. „Genetic variation in resistance and high fecundity impede viral biocontrol of invasive fish”. Journal of Applied Ecology. Wiley. 58: 148—157. ISSN 0021-8901. doi:10.1111/1365-2664.13762 .