Данило Александар Петровић Његош (Цетиње, 29. јун 1871 — Беч, 24. септембар 1939) био је принц-престолонаследник Краљевине Црне Горе, који је абдицирао 1921. године. Био је најстарији син краља Николе I Петровића Његоша.
Престолонаследник Данило Петровић се 1899. године оженио Јутом, војвоткињом од Мекленбург-Нојстерлица. По преласку у православље Јута је узела име Милица. Тај брак остао је без порода.
Током Првог балканског рата престолонаследник Данило је командовао Зетским одредом. Тај одред се добро показао на почетку рата разбивши турску одбрану код места Тузи, натеравши их да се повуку према Скадру. Првог марта 1921. године је проглашен за краља Црне Горе и постао глава избегличке владе. После шест дана, 7. марта 1921, абдицирао је у корист свог синовца Михаила (сина Мирка Петровића).
Црногорска војска доноси вам, са ослобођењем још и поштовање свих ваших закона и обичаја, свих наших вјероисповјести, које ће у мени наћи свог заштитника, према традицијама сношљивости која је урођена у Црној Гори и српскоме народу.[1]
— принц Данило Петровић Његош поводом ослобођења Скадра
|title=
Овај биографски чланак о владару је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.