19. јула 2024. године, неисправно ажурирање безбедносног софтвера компаније CrowdStrike довело је до прекида рада многобројних рачунара и виртуелних машина које користе Мајкрософт виндоус.[1]
Прекид рада утицао је на одвијање авио и железничког саобраћаја, на рад хитних служби, банака, хотела, берза и болница, електронско плаћање и емотивање ТВ и радио програма.[2][3][4] У року од неколико сати грешка је откривена и издата је закрпа али како је поправка погођених рачунара морала бити извршена ручно (због интегрисаности CrowdStrike софтвера у кернел простор) проблем је се одужио на цео дан.[5][6]
CrowdStrike је америчка компанија која производи безбедносне софтвере намењене да заштите систем од сајбер напада. Производ Фалкон сензор је мрежни сензор који ради на нивоу оперативног система појединачног рачунара како би открио и спречио претње.[7] CrowdStrike периодично дистрибуира закрпе својим корисницима како би у софтвер додао заштиту за нове претње. Закрпа дистрибуирана 19. јула 2024. године изазвала је глобални прекид рада ИТ система.[8]
19. јула 2024. у 04:09 по УТЦ времену, виртуелне машине са Виндоус оперативним системом на Мајкрософт Азур сервису постале су недоступне.[9] У 06:48 Гугл клауд платформа пријављује исти проблем. У 07:15, Гугл је објавио да је закрпа за софтвер Фалкон Сензор компаније CrowdStrike узрок проблема.[10]
CrowdStrike је издао службену потврду поводом проблема.[8] У 09:45 по УТЦ времену Џорџ Курц, директор компаније CrowdStrike, потврдио је да је ажурирање софтвера његове команије довело до проблема.
Ажурирање конфигурационе датотеке издато 19. јула 2024. у 04:09 по УТЦ времену било је у сукобу са клијентом сензора, што је довело до тога да погођене машине прикажу плави екран смрти са стоп кодом PAGE_FAULT_IN_NONPAGED_AREA.[8] Компанија CrowdStrike потврдила је да се не ради о сајбер нападу, већ о интерној грешци.[11]
PAGE_FAULT_IN_NONPAGED_AREA.
Проблем се манифестовао на машинама које користе оперативни систем Виндоус 7 или новији, попут Виндоус 10 и Виндоусa 11. Машине које користе старије верзије Виндоус оперативног система, као и машине које користе Линукс и Мек ОС нису биле погођене проблемом.[11]
Издато је привремено решење за погођене машине које корисницима препоручује да:
Овај поступак мора бити одрађен локално на свакој појединачној машини.
За виртуелне машине попут оних у облаку проблем је такође могуће решити враћањем на пређашње стање од 04:09 или раније по УТЦ времену.[8]
CrowdStrike је у 05:27 по УТЦ времену поништио ажурирање које је довело до проблема. Уређаји који су покренути или конектовани на Интернет тек наког тога нису погођени проблемом.[8]
Битлокер је безбедоносни механизам оперативног система Виндоус која омогућава ФДЕ, односно енкрипцију целог хард диска. Механизам је намењен да заштити диск од неовлашћеног приступа у случају да је уређај изгубљен, украден или неправилно изводен из употребе. Битлокер захтева употребу кључа или лозинке приликом покретања уређаја.[13]
Проблем изазван ажурирањем Фалкон сензора додано је погоршан употребом Битлокер механизма у случајевима када су сервери где се чувају Битлокер кључеви такође били погођени.[8]
По подацима из 2023. године компанија CrowdStrike чији софтвер је изазвао прекида рада имала је 24 хиљаде корисника. Међу њима налазило се скоро 60% компанија са Форбсове листе 500 најуспешнијих, као и скоро пола компанија са листе 1000 најуспешнијих.[14] Тачан број машина погођених инцидентом није могуће утврдити.
Нису сви делови света били једнако погођени. У Кини су погођене искључиво стране компаније, док су остали системи нормално функционисали услед настојања Кине да искључиво користи домаће развијен софтвер.[15] Земље под санкцијама попут Русије и Ирана нису осетиле последице, јер је у њима забрањена употреба софтвера америчких компанија.[16][17]
Последице напада осетиле су се у авио, железничком и копненом саобраћају.
Глобално је отказано 5,169 летова, од чега 3,401 летова који као земљу дестинацију или полазну земљу имају Сједињене Америчке државе.[18] Аеродроми у Хонг Конгу, Индији и Белгији били су принуђени да издају ручно писане карте за укрцавање за летове.[19][20]
Проблем је погодио многобројне светске банке, укључујући ЈП Морган и Банку Америке у Сједињеним Америчким државама.[28]
Авио компанија Ер Србија издала је саопштење о могућим великим одступањима од планираног реда летења у путничком авио саобраћају због техничких проблема.[29]
Хрватска контрола зрачне пловидбе пријавила је да имају одређене потешкоће, али рад контроле није био угрожен.[30]
Одређене потешкоће у раду пријавиле су Ерсте и Адико банка. Проблеми су детектовани у сегменту слања СМС обавештења корисницима, што је даље утицало на привремену недоступност појединих услуга попут дигиталних захтева за израду картица, али не и на обављање интернет трансакција.[31]
Хрватска радио телевизија пријавила је да су имали проблем са стотињак рачунара, али приказивање програма није било ометено.[31]
Истовремено са инцидентом, у Хрватској је забележен пад централног здравственог система, где приступ заказаним прегледима и рецептима није био могућ. Хрватски завод за здравствено осигурање демантовао је повезаност инцидената.[32]
Проблем је забележен у банци ПроКредит, где нису радили интернет сервиси, платне и готовинске услуге.[33]
Аеродром у Љубљани издао је упозорење о могућим кашњењима због проблема у систему. Чекирање путника за лет вршено је ручно, али није било отказивања летова.[34]
Системи у фабрици лекова Крка били су погођени и производња је заустављена.[35]
Проблем је забележен у раду система Адико банке, где нису радили интернет сервиси.[36]