Војномедицинска академија (ВМА, устаљено „Ве-Ме-А”)[2] је установа терцијарне здравствене заштите и центар за постдипломско школовање војномедицинског кадра у Србији.[тражи се извор] Комплекс академије се простире на површини од 21 хектара, зграда ВМА има око 180.000 квадратних метара и подељена је на 60 техничко-технолошких целина. У свом саставу има 26 клиника, 25 операционих сала, 11 института, Поликлинику са различитим специјалистичким и супспецијалистичким кабинетима, Национални центар за контролу тровања, Центар хитне помоћи, Центар за трансплантацију органа, ткива и ћелија итд. Годишње се у њој болнички збрине око 30.000 пацијената (војних и цивилних осигураника), обави исто толико хируршких интервенција и више од 500.000 специјалистичких прегледа.[3]
Војномедицинска академија је основана указом кнеза Александра Карађорђевића2. марта1844. године, као прва централна војна болница. Један од њених лекара је био и др Владан Ђорђевић, оснивач српске хирургије. Године 1909, установа је пресељена у нову зграду са 400 болесничких постеља, лабораторијом, кабинетом за рендген, стоматолошким одељењем и сл.[5][6] Већ у то време је важила за најмодернију здравствену установу на Балкану. Након завршетка Првог светског рата, лекари ове болнице су учествовали у оснивању Медицинског факултета у Београду.[3]
Поликлиника ВМА је почела са радом 1. априла1930. године, а њен први управник је био санитетски генерал др Сава Поповић. Имала је и пријемно одељење на чијем челу је био санитетски потпуковник Александар Милановић. У то време је Стална болница Прве армије преименована у Главну војну болницу Краљевине Југославије. Године 1948, основана је Специјалистичка поликлиника чији је начелник био генерал-мајор Андрија Дејак, а годину дана касније и пријемно одељење које је спојено са поликлиничком службом у јединствену целину. Године 1950, установа је поново преименована и добила је назив Војномедицинска академија[7]
У периоду од 1949. до 1976. године особље болнице су чинили медицински техничари, док су лекари имали стална постављења на матичним клиникама и одељењима. Временом се мењала организациона структура установе и отворен је велики број нових кабинета, посебно после 1976. године када је знатно увећан број војних осигураника. Од 1945. до 1962. године на ВМА су лечени и цивили, а затим је отворена посебна Специјалистичка поликлиника за грађанска лица. Нова зграда болнице је изграђена 1980. године и налази се на Бањици.[8]
Одлуком Владе Србије од 1. јануара2008. године извршена је функционална интеграција ВМА у систем јавног здравства Србије. Тиме су створени услови за бесплатно медицинско збрињавање цивилних осигураника, под истим условима као у Клиничком центру Србије.[9]
Активности и достигнућа
Зграда ВМА у Београду
Најзначајније активности ВМА су дијагностика и лечење пацијената. На њој се спроводи око 5.000 различитих дијагностичких и терапијских процедура, од најједноставнијих до веома сложених попут трансплантације ткива и органа. Свакодневно се обави око 70-90 сложених хируршких интервенција, а установа има и мобилну екипу за хитне медицинске интервенције и ванредне ситуације (масовна тровања, акцидентна зрачења, употреба биолошких агенаса и сл).
Значајан аспект рада ВМА представља превенција различитих обољења. У сектору превентивне медицине су запослени стручњаци са Института за хигијену, епидемиологију, медицину рада, ваздухопловну медицину, одељења за ментално здравље и војну психологију и одељења за медицинску статистику.
Под покровитељством установе раде и Институт за медицинска истраживања, генетику и Институт за фармацију, кога чине одељења за контролу, испитивање и производњу лекова, као и клиничка и поликлиничка апотека.[3]
Године 1990, на ВМА је у дијагностичке сврхе први пут примењен генетички инжењеринг, а током 2005. извршена је прва трансплантација јетре са живог даваоца.
Галерија
ВМА из ваздуха
Прилаз поликлиничком делу
Поликлиника
Део болничког парка
Спомен-плоча о изградњи зграде ВМА на улазу у Дијагностичко-поликлинички центар ВМА
Спомен-плоча о Војно-медицинској академији на улазу у Дијагностичко-поликлинички центар ВМА
^Đorđević V. History of Serbian Medical Corps. Vol.1, Belgrade:
Državna štamparija; 1879. (Serbian)
^Archive of Serbia. Collection of laws and regulations of the Principaute of Serbia. Vol. XXX. Beograd: Archive of Serbia; 8–46. (Serbian)
^.Popović Lj. „How the present Military Medical Academy was founded”. Vojnosanit. Pregl. 64 (3): 227—38. 2007. (Serbian)
^Stojiljković M, Zeljković J, Tadić V. „From the history of Military
Medical Academy”. Vojnosanit Pregl. 59 (3): 329—33. 2002.line feed character у |title= на позицији 29 (помоћ) (Serbian)
.jpg)
.gif){kind=small}
