| Војислав Роглић |
|---|
![]() Капелник оркестра Краљеве - гарде-акварле Жоржа Скота из 1929. године. Фонд краљевског двора, збирка Дворског комплекса на Дедињу |
|
| Пуно име | Војислав Роглић |
|---|
| Датум рођења | (1882-00-00)1882. |
|---|
| Место рођења | Крагујевац, Краљевина Србија |
|---|
| Датум смрти | 9. јануар 1940.(1940-01-09) (47 год.) |
|---|
| Место смрти | Београд, Краљевина Југославија |
|---|
Војислав Роглић (1882 —1940) био је тамбур-мажор, капелник оркестра Краљеве гарде.
Биографија
Војислав Воја Роглић рођен је у Крагујевцу 1882. године. Завршио је Подофицирску војну школу. Био је наредник-водник, тамбур мажор (заповједник добошара)- чин у војсци. Од 27. октобра 1900. године је у свијету музике. Дио задатака Станислава Биничког, због његових обавеза и школовања, преузео је Воја Ролгић и постављен је за капелника у оркестру Краљеве гарде. (Београдски лист „Време“ биљежи тридесетогодишњицу његовог рада у војној музици 16. октобра 1930. године.):
| „
|
Нема Београђанина коме није пала у очи крупна, маркантна фигура кад иде испред музике Краљеве гарде, за време смене дворске страже...“
|
”
|
Београдски лист „Време“ од 10.10.1929. у чланку о војним маневрима војске Краљевине Југославије између Београда и Ваљева о Војиславу Роглићу и оркестру Краљеве гарде пише:[1]
| „
|
Парадно стоји за једним плотом ... крупни Роглић и маше огромном штапином ... и трубе задуваше, добоши загрмеше, зацикта флаута. Пролазе пукови као зелени таласи“ [2]
|
”
|
Пензионисан је 28. фебруара 1931. године[3]
Преминуо је 9. јануара 1940. године. у Београду гдје је и сахрањен на Новом Гробљу, 11. јануара 1940. године.
[4]
Одликовања
Одликован је Краљевски орденом Светог Саве V реда.[5]
Референце
