PROFILBARU.COM

Војислав Красић
Војислав Красић
Датум рођења	29. септембар 1934.
Место рођења	Товрљане, Краљевина Југославија
Датум смрти	1996. (61/62 год.)
Место смрти	Прокупље, СРЈ

Војислав Воја Красић (Товрљане, 1934 — Прокупље, 1996) био је српски књижевник, топлички песник, антологичар, књижевни критичар, један од оснивача Књижевног друштва Раде Драинац и његов први председник, покретач и организатор културног живота у Прокупљу и Топлици од шездесетих година 20. века.

Животопис

Војислав је рођен у селу Товрљану, општина Прокупље, 29. септембра 1934. године. Био је прво од шесторо деце Добросава и Ратомирке Красић, потомак Арсенија Красића, кога ће доста често помињати у свом стваралаштву. Основну школу завршио у родном селу Товрљану и суседном Крушевици. Нижу Гимназију у Куршумлији, а вишу у Прокупљу. Завршио је Вишу педагошку школу, одсек за српски и руски језик. Радио је краће време као наставник у Прокупљу, а затим се посветио културном развоју Топлице.

Један је од оснивача Књижевног друштва Раде Драинац у Прокупљу и његов први председник, један од покретача часописа ТОК и његов уредник од 1967. до 1989. године, утемељивач Драинчевих књижевних сусрета у Прокупљу, главни и одговорни уредник Топличких новина, главни и одговорни уредник програма Радио Топлице.

Умро је у јуну 1996. године у Прокупљу. Сахрањен је у свом родном крају, селу Товрљану.

Дела

Збирке песама

Српске љубе (1968),
Лето у Товрљану (1983),
Арсенијево жито (1985),
Око завичаја (1985),
Топличке елегије (1986),
Ђавоља варош (1997), објављена постхумно поводом годишњице песникове смрти.

Антологије

Овде је небо моје,
Топлички песници од Драинца до данас (1983),
Драинчеви песници, поезија добитника награде Драинац (1996).

Књиге

Приредио је и књигу о Ратку Павловићу Ћићку као топличком песнику, Ћићко, песме, писма, кроника (1988).

Књига Јави се (1988) представља прави раритет на књижевном небу Топлице. У њој је кроз разговор са топличким песницима Красић дао један од пресека дотадашњег књижевног стваралаштва људи који су поникли са овог плодног књижевог тла.

Награде

На конкурсу Просветног прегледа (1978) добио је прву награду за циклус песама.
Добитник Златне значке Културно-просветне заједнице СР Србије за аматерски рад у култури (1983).
Награђен октобарском наградом Ослобођење града Прокупља за антологију Овде је небо моје (1983).
Добитник II награде Драгојло Дудић за збирку песама Топличке елегије (1984).