Вилијам Томсон, 1. барон Келвин (енгл. William Thomson, 1st Baron Kelvin; Белфаст, 26. јун 1824 — Ларгс, 17. децембар 1907) био је британски теоријски физичар,[1][2] који је развио Џулово схватање о претварању топлоте у механички рад. Пронашао је галванометар са огледалом за примање телеграфских сигнала. У његову част јединица Међународног система мера за температуру добила је име келвин (К). Нпр. тачка смрзавања воде 0 °C = 273 K. Док је постојање доње границе температуре (апсолутна нула) било познато пре његовог рада, Лорд Келвин је познат по томе што је утврдио њену исправну вредност као приближно −273,15 °C (−459,67 °F).
При Универзитету у Глазгову он је извршио важне радове у математичкој анализи електрицитета и формулацији првог и другог закона термодинамике, и у знатној мери је допринео појави дисциплине физика у њеној модерној форми. Он је блиско сарађивао са математичким професором Хјуом Блекберном у свом раду. Он је исто тако имао каријеру као инжењер и изумитељ телеграфа, што му је донело реноме у очима јавности и осигурало његово богатство, славу и част. За свој рад на трансатлантском телеграфском пројекту краљица Викторија му је доделила статус витеза 1866. године, те је постао Сер Вилијам Томсон. Имао је широке поморске интересе и био је најзапаженији због свог рада на морнарском компасу, који је раније имао ограничену поузданост.
Године 1892. године постао је припадник племства, што је вид признања за његова достигнућа у области термодинамике, и за његово противљење покрету ирске домаће управе,[3][4][5] те је постао Барон Келвин од Ларгса, у округу Ајшир. Услед његове активности у индустријском истраживању и развоју, регрутовао га је око 1899. године Џорџ Истман да би радио као заменик председавајућег одбора британске компаније Кодак Лимитед, која је повезана с Истмановим Кодаком.[6]