„Валерија и недеља чуда“ (чеш. Valerie a týden divů) чехословачки је дугометражни играни филм из 1970. Режирао га је и сценарио написао Јаромил Јиреш, на основу истоименог романа Витјеслава Незвала. Формално заснован на логици сна, у филму се не поштује начело узрочности и последичности, већ је гледаоцу предочен надреалистички заплет, у чијем је центру тринаестогодишња Валерија и њено буђење сексуалности. Надреалистички мотиви су засновани на психоаналитичким идејама, концепту карневализације и поигравању са мотивима из бајки, фантастичне књижевности и хорора. Специфичној атмосфери филма доприноси и сецесионистичка архитектура у сценографији, филмска фотографија Јана Чуржика и музика Лубоша Фишера. Главну улогу тумачи Јарослава Шалерова, којој је улога Валерије био филмски деби. Улогу је добила на аудицији на којој се појавило 1500 девојчица. У време снимања имала је тринаест година. Филм је сниман у граду Славоњицу и његовој околини.
„Валерија и недеља чуда” сматра се једним од последњих и сексуално најслободнијих филмова чехословачког новог таласа.[1] Сниман је након совјетске инвазије на Чехословачку 1968, догађаја који се често узима као пресудан за завршетак овог филмског правца, пошто је нова власт забранила виђеније редитеље и успостваила нове кодексе цензуре. Тајни полицијски документи показују да је нова власт сматрала Јиреша и Мензела за најподобније режисере, који би могли да снимају остварења у складу са комунистичком идеологијом, а да у исто време наставе са успесима чехословачког филма, који је у претходним годинама стекао велика признања у Европи. Оваква одлука је била за Јиреша неочекивана, сходно да је његово остварење Шала из 1969. отворено критиковало комунистички систем. Ипак у време када је „Валерија” доживела премијеру, партија није благонаклоно гледала на њену надреалистичку слободну форму. У рецензији за партијске новине Руде право негативно је оцењен и назван претенциозним и преуметничким. Аутор је даље у тексту позвао на снимање „другачијих филмова, филмова за народ, филмова за данашњицу, за човека социјализма”.[2] Јиреш се након „Валерије” наредних деценија усасредио махом на телевизију и снимање опера и позоришних представа. Временом је филм стекао култни статус, и на почетку 21. века је поново пуштен у биоскопе.
Прича се одиграва током лета у градићу где живи тринаестогодишња Валерија са својом строгом баком. Валерији лопов краде минђуше, али јој их враћа сутрадан. У градић пристижу забављачи, међу којима се налазе и чудовиште звано Твор и његов син Орлић. Валерију прогоне визије у којима јој је бака вампирица преображена у младу и привлачну жену. Истовремено, Валерија сазнаје да је Твор њен отац, а Орлић, који јој се удвара, заправо брат. Валерија се упушта у сексуални однос са Хедвиком, младом женом удатом за старијег земљопоседника. Девојчици се удвара и свештеник Грацијан, који након неуспелог покушаја силовања, жели да је спали на тргу под оптужбом да је вештица. На крају, захваљујући сопственој невиности и магичним минђушама девојчица превазилази све препреке и проналази своје праве родитеље, за које су јој рекли да су мртви.