Будимља је била српска средњовековна жупа, која је обухватала Горње Полимље, односно област у горњем сливу реке Лима.[1][2] Будимљанска жупа је била једна од матичних области средњовековне Србије. Почетком 13. века, баштинске поседе у будимљанској области је имао жупан Стефан Првослав, синовац српског великог жупана Стефана Немање, који је у средишту ове жупе подигао знаменити манастир Ђурђеви ступови (будимљански).[3] Након добијања црквене аутокефалности 1219. године, први српски архиепископ Сава је приликом оснивања нових епархија у српским земљама одабрао управо поменути манастир у жупи Будимљи, одредивши га за средиште новоустановљене Будимљанске епархије.[4][5] Када је 1346. године извршено проглашење Српске патријаршије, будимљански епископи су добили почасни наслов митрополита.[6] Крајем 14. и почетком 15. века, жупа Будимља се налазила у саставу Земље Бранковића, а потом је припадала Српској деспотовини, све до турског освајања средином 15. века.[7]
Види још
Овај чланак је део серије о историји Србије и Црне Горе
Премовић, Маријан (2011). „Насеља и становништво Будимљанске жупе”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 445—455.
Премовић, Маријан (2012). Жупа Будимља у средњем вијеку. Цетиње: Државни архив Црне Горе.
Радујко, Милан (2011). „Катедрална намена и ентеријер Ђурђевих ступова: Доње место и сапрестоље”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 125—153.
