Ћосићев „Босански рат” представља тумачење рата у Босни и Херцеговини, које покушава идеолошки представити ово раздобље. Ћосић, у форми ратних дневничких записа, се накнадно обрачунава са најважнијим чињеницама утврђеним послератним судским процесима. Ћосић, између осталог, оспорава учешће Србије у рату у Босни, постојање великосрпске идеологије, тврди да су муслимани убијали сами себе у масакру у улици Васе Мискина и масакру на Маркалама да би оптужили Србе пред светом, да у Сребреници није било геноцида, а да се истинско „геноцидно затирање српског живља” збило пре тога у околини Сребренице, да су рат први започели Хрвати и Муслимани, да су етничко чишћење „са истом суровошћу вршиле све три ратујуће стране”, да је рат настао услед вековне мржње, а да је Република Српска „прва српска држава преко Дрине” и велика историјска победа.[1]
Књигу је као „истину о Босни” промовисала државна издавачка кућа.[2] Књига је изазвала буру негативних реакција у региону[3][4][5][6][7][8], и прихватање у појединим српским круговима.[9]
