Бора Димитријевић

Бора Димитријевић
Датум рођења(1949-09-02)2. септембар 1949. (75 год.)
Место рођењаЗајечар, ФНР Југославија

Бора Димитријевић (Зајечар, 2. септембар 1949) директор је Народног музеја у Зајечару.

Биографија

Бора Димитријевић рођен је у Зајечару, где је и завршио основну школу. Године 1968. завршио је гимназију након чега је уписао Филозофски факултет у Београду. На групи за археологију, на којој је дипломирао 1973. године.

У Историјском архиву радио је од 1976—2001године. Од 1990. године, именован је на месту директора архива. Од 2001. године директор је Народног музеја у Зајечару.

Ожењен је, отац двоје деце. Живи и ради у Зајечару.

Каријера

Од 2001. године, када је постао директор руководи радом музеја, археолошким локалитетом Феликс Ромулијане. Координара радом Радул беговог конака и стручним делом Задужбине Николе Пашића у Зајечару. Руководи пословима заштите архивске грађе за општине Зајечар, Књажевац и Бољевац. Утемељивач Задужбине Никола Пашић и[1] .

Радио је на руковођењу процеса израде просторног плана подручја специјалне намене под заштитом УНЕСКО – царска палата Ромулијана (2004). Био је координатор за источну Србију при изради Националне стратегије развоја туризма Републике Србије, (Horwat Consulting 2006)[2]

Сарађивао је на изради Мастер плана „Пут римских царева” (2007), са Економским факултетом из Београда. Експерт за археологију на пројекту “Cultural and Natural Heritage South East Europe – IRPP/SAHH (2003 – 2005)[3]

У одређеним периодима радио је и као предавач на следећим темама:

  • „Царска палата Ромулијана и њен значај за локални развој“ Рованијеми (Финска), музеј Artic circl (2005),
  • „Позноантичка царска палата – историја, садашњост и будућност“, Рејкјавик (Исланд), National library (2010)

У својој досадашњој опсежно каријери сарађивао је са државама и амбасадама: Амбасада Канаде у Београду; Амбасада СР Немачке у Београду; Влада СР Немачке; Амбасада Јапана у Београду; Влада Италије; Влада Јапана; Министарство спољних послова Италије; Амбасада Италије у Београду; Министарство културе Италије али и са бројним институцијама: Италијански институт за културу; Француски културни центар у Београду, Аустријски културни форум, Британски савет и Гете институт.

Члан више домаћих и страних научних и стручних организација.

Доприноси

  • Рад на промоцији културног наслеђа источне Србије из периода антике, у земљи и иностранству.
  • Рад на промоцији културног туризма и његових потенцијала у граду Зајечару и источној Србији.
  • Организацији међународних археолошких истраживања у сарадњи са Археолошким институтом из Франкфурта, конзервација мозаика са Институтом за културна добра из Рима, геомагнетна и геофизичка истраживања царске палате са Римско-Германском комисијом.
  • Рад на изради Менаџмент плана археолошког налазишта – царске палате Феликс Ромулијана за потребе УНЕСКО (2009 – 2010).
  • Рад на припремању и одржавању међународних изложби у Риминију, Венецији, Триеру, Бону, Милану и Риму.
  • Руковођење пројектима страних донација за развој царске палате: амбасада Немачке Немачке, САД, Јапана, Канаде, Италије, Француске, Белгије и Норвешке.
  • Рад на пројекту финансираним од ЕУ, у реализацији ЕАР: „Туристичка промоција општине Зајечар и археолошког локалитата Феликс Ромулијана“ (2005 – 2006), из кога је изграђен Туристички инфоцентар на палати и купљена бина са светлосним и звучним парком.[4]
  • Национални координатор за израду Студије одрживости за Центар за посетиоце поред царске палате Ромулијана.
  • Рад на обуци експерата у туризму у програму Министарства туризма РС у области „Организација управљања туристичком дестинацијом” (2007)

Стручни радови

Објавио је научни рад из области националне историје 19. век и 20. века, као и локалне историје у више објављених књига и стручних радова.

Експертски рад на пословима за номинацију археолошког налазишта Ромулијана за УНЕСКО (руковођење процесом припреме техничке документације и елабората за номинацију са експертима из Завода за заштиту споменика културе Србије и Министарства културе РС).[5]

  • „Царска палата као ослонац развоја сеоског туризма у источној Србији” (2005), пројекат Уједињенх нација
  • „Одрживост културног добра и развој локалне средине” (2007), презентован на међународној конференцији ДЦЦ
  • „Музеји као ресурс за одрживи развој” (2010)

Публикације

Аутор је више књига и публикација као и значајних ауторских пројеката.

Књиге

  • „Ођеци Пашићевог живота”, Задужбина Николе Пашића, Зајецар 2000. године (коаутор Миладино Милошевић)[6]
  • „Попис становништва вароши Зајечар из 1863. године”, Зајечар 2000. године,[7]
  • „Књига наредби рововске батерије Тимоцке дивизије 1916 – 1918”, Зајечар 2004,[8]
  • „Никола Пашић – председнику владе, строго поверљиво, лицно Париз, 1919 – 1920” (коаутор Миладин Милосевић), Зајечар 2005. године,[9]
  • „Белешке”, Зајечар 2010. година,[10]
  • „ Заоставштина из Торонта 1786 – 1903”, Зајечар, 2012. година,[11]
  • „Запажања”, Зајечар 2014. године, Задужбина Николе Пашића
  • „Заотавштина из Торонта 1903 – 1926”, Зајечар, 2015. година, Задузбина Николе Пашић

Пројекти

  • „Корени европског хришћанства” (2011)
  • Аутор је и више ТВ сценарија и документарних филмова о историји града Зајечара и источне Србије.
  • Стручни консултант за документарни филм РТС „Крај епохе“ (2001) са Драганом Бабићем.

Референце

  1. ^ Фондације Зоран Радмиловић[мртва веза]
  2. ^ Туристички свет
  3. ^ Регионални програм
  4. ^ „Инфо центар”. Архивирано из оригинала 04. 08. 2017. г. Приступљено 24. 04. 2017. 
  5. ^ Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
  6. ^ „Удружење за друштвену историју”. Архивирано из оригинала 25. 04. 2017. г. Приступљено 24. 04. 2017. 
  7. ^ Историјски архив „Тимочке крајине”
  8. ^ „Народни музеј Зајечар”. Архивирано из оригинала 24. 04. 2017. г. Приступљено 24. 04. 2017. 
  9. ^ Задужбина Николе Пашића
  10. ^ „Задужбина Николе Пашића”. Архивирано из оригинала 25. 04. 2017. г. Приступљено 24. 04. 2017. 
  11. ^ Град Зајечар

Види још

Strategi Solo vs Squad di Free Fire: Cara Menang Mudah!