Дана 29. априла 2017. године, власти Турске су извршиле блокирање онлајн приступа Википедији на свим језицима у целој Турској.[1][2]
Рестрикција је уведена као део чистки 2016/17. након покушаја државног удара у Турској 2016, неколико недеља после значајног уставног референдума и након више селективних делимичних блокирања садржаја Википедије претходних година.[3] Наметнута је турским законом бр. 5651,[4] због чланка о тероризму под државним покровитељством [en] у којем је Турска описана као држава која спонзорише ИДИЛ и Ал Каиду; ово је турско судство доживело као јавну манипулацију мас-медијима. Упркос вишеструким захтевима Тела за информационе и комуникационе технологије [tr], Википедија је одбила да се чланак измени тако да буде у складу са захтевима турског закона. Википедија је стога остала и даље блокирана у Турској све до укидања блокаде 2020. године.
Посреди блокирања, оснивачу Википедије Џимију Вејлсу отказан је позив на „Ворлд ситис експо” у Истанбулу који се одржао 15—18. маја.[5] Уставни суд Турске је 26. децембра 2019. године донео пресуду у корист Википедије са образложењем да блокада приступа Википедији крши право на слободу изражавања.[6] Дана 15. јануара 2020. године је званично укинута забрана.[7][8][9]
Неке земље су Турску оптужиле за финансирање исламистичких побуњеничких група у Сирији, укључујући огранак Ал Каиде у Сирији — Ал Нусра фронт.[10][11] Октобра 2014, потпредседник САД Џо Бајден рекао је да су Турска, Саудијска Арабија и УАЕ „усули стотине милиона долара и десетине хиљада тона оружја у свакога ко се борио против Ел Асада”.[10]
Блок је наметнут две недеље након уставног референдума у Турској, који је одржан 16. априла 2017. године.
Дана 25. априла, Турска је извела неколико ваздушних напада на одељења YPG, YPJ и PKK у Сирији и Ираку (Синџар). 40 милитаната, укључујући пет војника Пешмерге, убијено је у ирачким планинама Синџар, а више од 20 бораца YPG и YPJ убијено је на сиријској планини Каракок.[13] Сиријске демократске снаге (SDF) претиле су повлачењем из текуће операције заузимања Раке ако Сједињене Америчке Државе не подузму мере да зауставе турске ваздушне нападе на групу.[14] Као одговор, САД је почео да патролира границу заједно са трупама SDF како би приморао на обустављање паљбе између његових двају савезника.[15][16]
Настављајући чистке у Турској 2016/17, дана 26. априла 1.009 полицајаца је задржано на основу оптужби да су тајно укључени у Гуленову мрежу са турским полицијским снагама.[17] Суспендовано је 9.100 полицајаца.[18][19]
Дана 29. априла, отпуштена су још 3.974 државна службеника. Медији и репортери су погођени у великој мери; затворено је 190 компанија које објављују вести, а најмање 120 новина завшило је у затвору.[20] Заједно са блокирањем Википедије и телевизијских емисија за упознавање, Њујорк тајмс је описао овакве покрете власти као „[све] шири обрачун са неистомишљеницима и слободом изражавања”.[3]
Закон бр. 5651, познат као Интернетски акт (IA), ступио је на снагу 4. маја 2007. године.[21] Намену овог закона је описало сада непостојеће Председништво телекоминикација и комуникација на следећи начин: „Постоји неколико разлога зашто је донет закон. Први разлог: да се одреди обавеза и одговорност провајдера колективних услуга, провајдера приступа и провајдера садржаја, који су главни актери интернета. Други разлог је да се одреде процедуре и основи повезани са специфичним злочинима почињеним преко интернета и борба против оваквог садржаја, локација и провајдера приступа.”[22] У скорије време, закон је коришћен за цензурисање индивидуалаца, новинара и медија.[23] Процењује се да је најмање 127.000 веб-сајтова блокирано у Турској, поред још 95.000 појединачних веб-страница.[20]
У јутро 29. априла 2017. године, након вести Терки блокса да су све језичке верзије Википедије блокиране у Турској,[1] неколико веб-сајтова је објавило чланке о догађају.[24] Ројтерс и Би-Би-Си су известили да су турске власти блокирале приступ Википедији у земљи почев од 5.00 GMT. Турско Тело за информационе и комуникационе технологије (тур. Bilgi Teknolojileri ve İletişim Kurumu, BTK) првобитно није дало посебан разлог и једноставно је констатовано следеће: „Након техничке анализе и правног разматрања на основу Закона бр. 5651 [који регулиште интернет], административна мера је подузета за овај веб-сајт.”[25][2] Истог дана, оснивач Википедије Џими Вејлс на Твитеру је одговорио на блокирање, казавши следеће: „Приступ информацијама је фундаментално људско право. Турски народе[,] ја ћу увек стајати уз вас у борби за ово право.”[26]
Корисници су рекли да је једини начин да се приступи Википедији коришћење алатки као што је виртуелна приватна мрежа (VPN).[27][28]
Глас Америке је известио да су турски медији објаснили да је блокирање резултат „садржаја повезаног с терором”.[29] Позивајући се на имејл изјаву коју је дало Министарство транспорта, поморских послова и комуникација, турска новинска Агенција Анадолија објавила је како је блокирање извршено због чланака и коментара који описују наводну сарадњу Турске са терористичким групама. Министарство је дало следећу изјаву: „Уместо координисања против тероризма, постала је [Википедија] део извора информација који води прљаву кампању против Турске на међународној сцени.”[30]
Након судског приговора који је уложио професор Јаман Акдениз са Универзитета Билги, 2. Кривични касациони суд у Анкари изјавио је да су узроци блокирања били следећи чланци односно одељци чланака (на енглеској Википедији):[31]
Турски министар транспорта Ахмет Арслан је 11. маја 2017. године навео Википедијино истициање „садржаја [који] ствара перцепцију да Турска подржава терористичке организације” као разлог за блокирање.[32]
Према извештају Би-Би-Сија, дневне новине Хуријет написале су да је Анкара питала Википедију да уклони увредљиви садржај, додавши како би забрана приступа била уклоњена ако Википедија испуни захтеве Турске.[2] Касније истог дана, привремена „административна мера” замењена је судским извршењем које је издао 1. Кривични суд за мир у Анкари и блокирао Википедију као „заштитну меру”.[1]
Према извештају Агенције Анадолија земља „има историју захтевања да међународни веб-сајтови подузму [такве] кораке као што је отварање представничког уреда у земљи, испуњавање начела међународног права, имплементирање судских одлука, те невођење било какве прљаве кампање или операције у Турској”.[30]
Задужбина Викимедија је 3. маја 2017. године уложила приговор на блокирање 1. Казненом суду за мир у Анкари,[33] али је суд исти одбио 5. маја.[34] У одлуци је констатовано да ће блокирање на нивоу целе земље да се настави пошто „увредљиве” странице нису уклоњене. Омер Фатих Сајан, председавајући турског Тела за информационе и комуникационе технологије, дао је следећу изјаву: „Није могуће ослободити приступ Википедији све док се одлуке не имплементирају.”[35] Истог дана, Тело за ИКТ објавило је следећу званичну изјаву:[36]
Упркос свим напорима, садржај који лажно наводи подршку Турске терористичким организацијама није уклоњен са Википедије. Овај садржај није било допуштено уређивати тачним информацијама. Пошто се Википедија преноси у HTTPS протоколу, технички је немогуће филтрирати по појединачним URL-овима да би се блокирао само релевантни садржај. Стога, сав садржај Википедије мора да се филтрира. Уредници Википедије морају да ураде што је неопходно за овај и сличан садржај.
Општина Истанбул је 2. маја уклонила Џимија Вејлса, оснивача Википедије, са списка гостију на церемонији „Ворлд ситис експо” о паметним градовима која се одржала у граду 15—18. маја, и то са следећом обавешћу: „Оснивачу Википедије Џимију Вејлсу је отказан позив на ’догађај Ворлд ситис експо’ и одлука му је приопштена. С поштовањем јавно објављено.”[5] Вејлс се надао присуствовању упркос блокирању Википедије, прокоментарисавши следеће: „Радујем се посети. Истанбул је један од мојих најомиљенијих градова.”[37][38]
Парламентарци Републиканске народне партије критиковали су блокирање; Ерен Ердем је изјавио да забрана приступа ставља „Турску у [исту] линију са Северном Корејом”, док је Бариш Јаркадаш исту назвао „цензурисањем и кршењем права на приступ информацијама”.[39][40] Кооснивач Википедије Џими Вејлс је у твиту изразио подршку за оне који критикују одлуку као цензурисање, изјавивши следеће: „Приступ информацијама је фундаментално људско право. Турски народе[,] ја ћу увек стајати уз вас у борби за ово право.”[26][27][39] Задужбина Викимедија, која покреће Википедију, каже да је посвећена томе да се сајт учини доступним у Турској и инсистира на „судском преиспитивању” одлуке.[41]
NDTV из Индије изјавио је да је потез изазвао бурне реакције у друштвеним медијима против одлуке да се ускрати приступ „једном од светских најпопуларнијих веб-сајтова”.[42]
Такође, активисти су направили копију турске Википедије на IPFS-у — што је нови начин приступа веб-садржају који Турска влада не може да блокира јер користи децентрализовану, отпорну технологију отвореног кода.[43][44]