Др Биљана Стојковић (Крушевац, 1963) научна је истраживачица у више области друштвено-хуманистичких наука, списатељица, прва жена доктор наука у области стратегије у Србији и дугогодишња новинарка и уредница међународне политике у листовима „Народна армија” и „Војска”.
Рођена је 28. марта 1963. године у Крушевцу, где је као најбољи ђак генерације, матурирала у Гимназији „Боса Цветић”. У то време била је секретар Књижевне омладине Крушевца и добитник бројних награда у области културног стваралаштва и новинарства. Дипломирала је у Београду, 1987. године, на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, на смеру Међународна политика (дипломатија) и стекла звање - дипломирани политиколог. За време студирања била је студентски активиста и покретач акције под називом „Африканијада” којом је промовисана културна баштина земаља са афричког континента. Добитник је признања за најбољег студента генерације на ФПН Универзитета у Београду, 1987. године.
Током студија била је руководилац научно-истраживачког тима ФПН на пројекту „Ставови југословенског јавног мњења о УН, миру и безбедности у свету”, чији су резултати презентирани на заседању WFUNA у Женеви, 1986. године. Ово истраживање је награђено наградом Ректората Универзитета у Београду и проглашено за најбоље истраживање у области друштвених наука у 1987. години. Такође, била је руководитељка Клуба за Уједињене нације на ФПН, Иницијативног и Координационог одбора клубова за УН у Београду (ИОКУН и КОКУН), руководитељка омладинског покрета клубова за УН у Србији и у бившој Југославији (ISMUN) и, у том својству, Генералном секретару Уједињених нација Хавијеру Перезу де Куљеару Гера је уручила Плакету мира на Универзијади у Загребу 1987. године.
На Факултету политичких наука је 8. маја 2008. године, успешно одбранила магистарску тезу на смеру Политичка теорија и методологија, под насловом „Одређење појма развојна стратегија у савременој теорији политике” и стекла звање магистар политичких наука. На Војној академији Универзитета одбране у Београду је 16. априла 2013. године одбранила докторску дисертацију на тему „Безбедносни аспект националне стратегије развоја” и стекла научно звање доктор војних наука за стратегију. Била је прва жена у Србији која је стекла то звање. На 35. конкурсу Задужбине Андрејевић, 2013. године, поменута докторска дисертација је изабрана за најбољи научни рад у својој научној дисциплини и објављена у виду научне монографије у библиотеци „Посебна издања” 2014. године.
Била је једна од иницијатора и оснивача Еколошког покрета Београда. Иницирала је и предводила друштвену акцију „Нуклераке – НЕ, хвала!” која је резултирала забраном градње нуклеарних електрана у Србији и добила је два ружичаста „Гран прија” Радио Београда II за активности у области екологије 1986. и 1987. године.
Била је један од покретача поновног рада Удружења Крушевљана у Београду и његов секретар у периоду 1993-94. године.
Поред рада у државној администрацији (Конференција потрошача ССРН СФРЈ, ССНО СФРЈ, Министарство одбране и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије), упоредо се бави и научно-истраживачким и публицистичким радом у континуитету, почев од 1987. године.
Кључна је ауторка више државних докумената, као на пример: два Национална акциона плана за примену Резолуције 1325 Савета безбедности Уједињених нација - Жене, мир и безбедности у Републици Србији (2010–2015) и (2017–2020), за чију је израду добитник награде државне секретарке за политику одбране 2010. године и министра одбране Владе Републике Србије 2017. године. Једна је од аутора Беле књиге одбране, Универзалоног периодичног прегледа о стању људских права у Републици Србији, као и Националне стратегије безбедности Републике Србије и Стратегије одбране Републике Србије, Закона о родној равноправности, чије се усвајање очекује у наредном периоду. Такође, Биљана Стојковић била је кључни ауторка у изради и једна од учесника у спровођењу или евалуаторка укупно 15 пројеката које су спроводили државни органи у сарадњи са Европском унијом или појединим међународним организацијама попут: OSCE, UNDP, UN Women.
Одлуком број 660-01-00011/569 од 28. априла 2016. године, Комисије за стицање научних звања Министарства просвете, науке и технолошког развоја, на основу предлога Института за међународну политику и привреду у Београду, стекла је научно-истраживачко звање - научна сарадница у области друштвених наука – политичка теорија.
Ауторка је или коауторка укупно 42 оригиналних научних радова, објављених у земљи и иностранству, од којих 30 научних радова објављених пре избора у научно звање научне саветнице (индекс 77,5) и 12 научних радова објављених у периоду након тога (индекс 30). Учесница је бројних домаћих и међународних научних скупова.
Поред наведеног, ауторка је и три специјална прилога из области људских права и бројних научних радова, студија и монографија објављених у земљи и иностранству из области одрживог развоја, међународне политике и међународних односа, политичке теорије, безбедности, одбране, људских права, религије и сл.
Уредница два тематска зборника радова, рецензенткиња више монографија и научних чланака других аутора итд.
Биљана Стојковић је од покретања међународног мултидисциплинарног часописа „Српска научна мисао данас”/SerbianScienceToday, тј. од 2016. године, једна од уредника у часопису задужена за област безбедности, који излази у издању Задужбине Андрејевић (ISBN 2466-4189., COBSISS.SR-ID 222078236).
Ауторка је пет књига које су штампане у више издања и то:
По анкети „Европљанина” из 1998. године ауторка је најтиражније домаће књиге Ловци на душе. Због популарности те књиге РТВ „Пинк” ју је прогласила „Нај-женом” у 1998. години, а Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије препоручило је књигу Ловци на душе као погодно штиво за едукацију ученика, студената и наставника у Републици Србији.
Коаурорка је три објављена специјална прилога у магазину „Одбрана” и то: