PROFILBARU.COM

Баноштор
Баноштор;
	Православна црква у Баноштору.
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобачки
Општина	Беочин
Становништво
— 2011.	743
— густина	36/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 12′ 26″ С; 19° 36′ 29″ И / 45.207333° С; 19.608° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	158 m
Површина	21,4 km2
	Баноштор Баноштор на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	21312
Позивни број	021
Регистарска ознака	NS

За чланак о тврђави по којој је село добило име, погледајте чланак Баноштор.

Баноштор је насеље у Србији у општини Беочин у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 743 становника.

Географске одлике

Баноштор се налази у северном Срему, у Војводини, које припада општини Беочин. Налази се на северним падинама Фрушке горе, уз обалу Дунава на подунавском путу који спаја Петроварадин са Илоком и Вуковаром. Такође, насеље је повезано са бачким насељем Бегеч, који се налази на суседној обали Дунава, скелом. Од Новог Сада је удаљено 28 km.

Име

Село Баноштор је добило име по називу тврђаве у чијој је близини настало. Сам назив је изведен из термина Бан Моноштра што значи Банов Манастир (једно време је ту био центар сремске католичке бискупије)^[1], а односи се на бенедиктански самостан који је 1150. године код тврђаве подигао мађарски палатин са титулом бана и српски принц Белуш.

Претходни називи тврђаве и насеља у средњем веку били су: Keu monasterium (1198), Cuher monastrium (1232), Ku ecclesia (1247), Kw monasterium (1250), Kew ecclesia (1297), Bani monasterium(1309), Kw (1345), Bani monasterium, Banmonostra (1473), Bonmonostor (1553), Banmonostor (1579), Bonmonostor (1620), Bon Monostor (1638), Banostra (1709), Banostar (1745), Bnostor (1775), Bnoster (1780—1782), Banoshtor (1806—1808), Banoshtor (1829), Баноштор (1897) и Баноштор (1910).

Историја

Баноштор је једно од најстаријих сремских насеља. Помиње се први пут још у 12. веку. На месту данашњег Баноштора, или у непосредној близини (не зна се тачно) постојао је римски град Малата Бононија, који је био на важном подунавском путу, Лимесу, који је ишао обалом Дунава од Земуна преко Нових Бановаца (Burgunac), Сурдука (Rittium), Сланкамена (Acumicum), Петроварадина (Cusuma), преко Баноштора све до Осијека (Mursia).

Године 1858. живописац Петар Камбер је у православном храму у месту, намоловао 13 светитељских ликова. Тада су били први људи села Павле Миланов кнез и Живковић општински бележник.^[2]

Место је 1885. године припадало Ердевичком изборном срезу са својих 515 душа.^[3]

Демографија

У насељу Баноштор живи 659 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,7 година (43,7 код мушкараца и 45,5 код жена). У насељу има 311 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,51.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	706
1953.	677
1961.	678
1971.	733
1981.	650
1991.	618	615
2002.	780	801

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	732	93,84%
Хрвати	17	2,17%
Словаци	5	0,64%
Мађари	5	0,64%
Словенци	3	0,38%
Немци	3	0,38%
Чеси	1	0,12%
Русини	1	0,12%
Муслимани	1	0,12%
Бугари	1	0,12%
Југословени	1	0,12%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	12	9
80+	8	8
75—79	12	27
70—74	23	35
65—69	28	34
60—64	36	31
55—59	9	26
50—54	25	29
45—49	34	25
40—44	30	26
35—39	29	29
30—34	21	24
25—29	17	20
20—24	16	24
15—19	13	18
10—14	12	24
5—9	26	17
0—4	11	12
Просек :	43,7	45,5

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	211	218	218	233	215	223	311

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	80	106	46	52	21	5	1	0	0	0	2,51

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	313	77	207	12	17	0
Женски	365	57	202	91	14	1
УКУПНО	678	134	409	103	31	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	164	49	0	1	50
Женски	86	25	1	0	8
УКУПНО	250	74	1	1	58
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	9	12	5	6
Женски	0	0	19	2	2
УКУПНО	0	9	31	7	8
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	1	1	2
Женски	1	2	6	8	4
УКУПНО	1	2	7	9	6
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	21	0	0	7
Женски	7	0	0	1
УКУПНО	28	0	0	8

Види још

Референце

^ Хорват, Рудолф. Сријем - насеља и становништво. Славонски Брод: Хрватски институт за повијест - Подружница за повијест Славоније, Сријема и Барање. стр. 89. ISBN 953-6659-04-2.
^ "Србски дневник", Нови Сад 1858. године
^ "Застава", Нови Сад 1885. године
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.