Георгије (световно Милисав Добросављевић; Доња Трепча код Чачка, 7. фебруар 1934 — Јунковац код Тополе 15. децембар 2020) био је православни архимандрит и игуман Манастира Благовештења.
Игуман Георгије Добросављевић рођен је од веома побожних и честитих родитеља Милоша и Драгиње Добросављевић у Доњој Трепчи код Чачка 7. фебруара 1934. На крштењу је добио име Милисав.[1] Основно образовање завршио је у свом родном месту. Учио је и гимназију у Рачи.[1]
У Манастиру Рачи је замонашен 1956. године и добио је име своје крсне славе Георгије.[2]
Рукоположио га је у чин јерођакона патријарх Герман Ђорић као епископ и администратор жички на Благовести 7. априла 1958. године.[2] За јеромонаха рукоположен је у Манастиру Вазнесењу у септембру 1960. године.[3]
У Овчар је дошао исте 1960. године, где је живео у братству Манастира Свете Тројице и Благовештења.[3] Једно време тада налазио се као духовник и парох у Херцеговини, у женском Манастир Дужи.[4]
За старешину Манастира Благовештења постављен је 10. маја 1964. године.[4] Тада је примио и јелендолску парохију, коју је опслуживао 17 година.[5]
Обновио је одмах у почетку постојеће манастирске конаке, добио бањску воду у манастиру и нормализовао живот.[5]
У његово време Завод и Народни музеј у Чачку.[6] Преузели су санирање и обнављење цркве благовештењске. Затим је отац Георгије уз њихову подршку, негде 1975.[6] Готово из основа порушио и президао руинирани стари конак архимандрита Исаија Катанића из 1869. године.[7]
Од њега стоврио нов, леп конак, са савременим уређајем и већим бројем соба. Довео је у манастир минералну, бањску воду и поставио у манастирским конацима инсталације.[7]
Одмах затим довео је из Овчар Бање и дивну пијућу воду пронађену приликом прокопавања тунела за хидроцентралу. Инсталирао је у свим конацима и електрично осветљење.[7]
Преминуо је 15. децембара 2020. године у Јунковцу код Тополе.[8]
Сахрањен је 16. децембара на гробљу у Наталинцима код Тополе.[9]