PROFILBARU.COM

Арминије (лат. Arminius; рођен око 17/16. п. н. е. – убијен 21. године) био је поглавар германског племена Херуска који је 9. године нанео Римљанима тежак пораз у бици у Теутобуршкој шуми.^[1] Иако се о реалном значају Арминијеве победе из 9. године у историјској науци живо разматра, од доба романтизма у 19. веку, Арминије је постао симбол борбе немачког народа за уједињења и отпор освајачима. Његова победа у Теутобуршкој шуми би убрзала трајно стратешко повлачење Римског царства из Германије.^[2] Модерни историчари су Арминијеву победу сматрали једним од највећих пораза Рима,^[3] и прекретном тачком пошто је спречила романизацију германских народа источно од Рајне. Такође се сматра једном од најодлучнијих битака у историји^[4]^[5]^[6]^[7] и прекретницом у историји човечанства.^[8]

У 19. веку (1838—1875. године) подигнут је споменик Арминију - «Хермансденкмал» у близини града Детмолда где се у време градње сматрало да се налази поприште битке у Теутобуршкој шуми. Споменик је крајем 19. века симболизовао и успешно окончање вишевековне борбе за уједињење Немачке.

Арминије је вероватно латинизована верзија германског имена Irmin што значи „велики“. Међутим, од времена Реформације Арминије постаје симбол германског отпора римској превласти, односно, како је то актуелизовано у 16. веку, протестантском отпору суперматији Римокатоличке цркве и папства. Вођа реформације Мартин Лутер је Арминијево име транскрибовао као Херман (нем. Hermann) што би у преводу значило „ратник“. Оваква адаптација Арминијевог имена нарочито је форсирана током 19. века у време буђења немачке националне свести када Арминије постаје и симбол борбе за уједињење Немачке.

Порекло

Арминије је рођен највероватније 17. п. н. е. као син херуског ратног поглавара Сегимера. Као младић служио је у римској војсци, борећи се, највероватније против варварских племена на Балкану. Касније је био на челу једног помоћног одреда Херуска где је и стекао и римско грађанско право и чланство у коњаничком сталежу.

Битка у Теутобуршкој шуми

Арминије се вратио 7. или 8. године у провинцију Германију и служио је под римским проконзулом Квинтилијем Варом. Вар је као проконзул био намесник недавно успостављене провинције Германије која се простирала источно од реке Рајне. Варов задатак био је да успостави римску власт све до Везера и Лабе на истоку. Међутим, Арминије је тајно почео да окупља око себе германске поглаваре како би осујетио римске намере. Око себе окупио је иначе несложна племена Херуска, Сикамбра, Марса, Хата, Хаука, и Бруктера. У јесен 9. године, искористивши Варово поверење, Арминије је намамио три римске легије с око 20 хиљада војника на челу са самим проконзулом у заседу у Теутобуршкој шуми и потпуно их уништио током тродневне битке. Данас се сматра да се битка одиграла у крајевима двадесетак километара северно од Оснабрика. Током битке римска војска је, што се сматрало за неописиву срамоту, изгубила сва три легијска стега у облику орла, а проконзул Вар је извршио самоубиство. Након тога, Римљани су евакуисали територије између Рајне и Лабе.

Германикови походи

**Германик**, мермерна статуа која се данас чува у Латеранском музеју у Риму. Германик, Арминијев велики противник, приказан је као војсковођа који се обраћа војницима.

После победе над Варом, Германи су морали да истрпе казнене експедиције које је предводио прво Августов посинак Тиберије од 11. до 14. године, а затим и римски војсковођа Германик, Тиберијев синовац.

Непосредно пред нове походе Римљана, Арминије је безуспешно покушао да привуче на своју страну најмоћнијег међу германским поглаварима, Марбода, краља Маркомана, коме је на дар послао Варову одрубљену главу. Први Германиков поход из 15. године вођен је са променљивом срећом за Римљане пошто су се германски ратници склањали у тешко доступне мочваре и шуме. Германик је успео да зароби Арминијеву бремениту супругу Туснелду и разори бројна германска насеља али не и да постигне убедљивију војну победу. Наредне, 16. године Римљани су успели да наметну отворену битку на реци Везер, вероватно између данашњег Миндена и Хамелна, али, иако су легионари однели тесну победу, рањени Арминије је успео да се повуче са бојног поља и поведе добар део војске са собом. Наредни сукоб у близини данашњег Хановера окончан је уз велики губитке на обе стране. Германик је наредио повлачење у римску Галију и, иако му је стриц, цар Тиберије одобрио тријумф, поход из 16. године је у ствари означио последњи озбиљнији римски покушај да се учврсте на источној обали Рајне.

Последње године и смрт

Након повлачења римске војске, Арминије је заратио на Мербода и успео да га потуче. Међутим, Арминије није успео да дубље зађе на територију данашње Чешке која је била центар Маркоманске краљевине. Сукоб је окончан примирјем пошто је у самој Германији расло незадовољство Арминијевим вођством. Пре свега Арминију су се супротстављали германски поглавари који су у њему видели амбициозног политичара који жели да им се наметне за краља. Пошто су Германи живели подељени на мање племенске групе и савезе наметање било какве централне власти сматрали су незамисливим. поред тога, међу Германима било је и проримских старешина и племена, тако да су аристократе из племена Хата наводно понудиле Тиберија да отрују Арминија и тако уклоне опасног непријатеља Римског царства. Цар је одбио ову понуду сматрајући је исувише нечасном за силу какво је било царство. Ипак, Арминије је 21. године убијен од стране својих саплеменика који су га оптуживали да тежи краљевској власти.

Арминијева супруга Туснелда вођена је у Германиковом тријумфу 17. године. У заробљеништву је родила Арминијевог сина Тумелиха који је након тријумфа заједно са мајком интерниран у Равену. Ту су га Римљани обучавали за гладијатора тако да се данас сматра да је страдао у арени 30. или 31. године када је имао свега 15 или 16 година.

Арминије у историји и традицији

Арминијева дела позната су нам пре свега захваљујући Аналима римског историчара Корнелија Тацита. Тацит, који је стварао почетком 2. века, идеализовао је Германе сматрајући их за племените дивљаке насупрот морално исквареним Римљанима. Арминија је назвао ослободиоцем Германије који је изазвао Римско царство на врхунцу његове моћи и кога Римљани нису могли да поразе у борби.

Тацитово дело је почетком 16. века поновно откривено захваљујући напорима хуманиста. Као што је споменуто Мартин Лутер га је истакао као симбол германског отпора Римљанима односно протестантског католичкој цркви.

Почетком 19. века, са Наполеоновим освајањима немачких државица, Арминијеви подухвати су поново привукли пажњу људи од пера. Немачки драматург и књижевник Хајнрих фон Клеист је 1808. написао драму Херманова битка (нем. Hermannsschlacht), али је она након француске победе код Ваграма морала остати неизведена. Касније је драма стекла велику популарност и нарочито је радо извођена током периода Трећег рајха.

У време борбе за уједињење Немачке, 1839. почело се за подизањем Хермановог споменика (Hermannsdenkmal) у близини града Детмолда, где се у оно време сматрало да се налазило поприште Теутобуршке битке. Споменик, висок 53,5 метара, завршен је недуго након Француско-пруског рата 1870-1871 и коначног уједињења Немачке у Друго или Немачко царство. Споменик, чију је изградњу добрим делом субвенционисала краљевина Пруска, завршен је 1875. године. Од тада па до данас споменик је велика туристичка атракција. На Арминијевом мачу налази се натпис:

Deutsche Einigkeit, meine Stärke - meine Stärke, Deutschlands Macht. Немачко јединство, моја снага - моја снага, моћ Немачке.

Немачки фудбалски клуб, Арминија из Билефелда, такође носи име по Арминију.

Референце

^ „Теутобуршка шума: Битка и пораз римских легија од стране Немаца”. Nsokote. Приступљено 17. 1. 2019.
^ Dr. Aaron Ralby (2013). „The Roman Legion: Refining Military Organization”. Atlas of Military History. Parragon. стр. 241. ISBN 978-1-4723-0963-1.
^ Murdoch 2012
^ Tucker 2010, стр. 75
^ Cawthorne 2012
^ Davis 1999, стр. 68
^ Creasy 2007, стр. 104 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFCreasy2007 (help)
^ „How the eagles were tamed”. The Spectator. 27. 3. 2004. Приступљено 25. 4. 2021. „Mommsen referred to the Battle of the Teutoburg forest as a turning-point in world history.”

Литература

Dr. Aaron Ralby (2013). „The Roman Legion: Refining Military Organization”. Atlas of Military History. Parragon. стр. 241. ISBN 978-1-4723-0963-1.
Cawthorne, Nigel (2012). Battles That Changed History: An Encyclopedia of World Conflict. Arcturus Publishing. стр. 75—77. ISBN 978-1848589544.
Creasy, Edward (2007). The Fifteen Decisive War Battles of the World: From Marathon to Waterloo. Read Books. ISBN 978-1-84664-127-5.
Davis, Paul K. (1999). 100 Decisive Battles: From Ancient Times to the Present. Oxford University Press. стр. 68—71. ISBN 0195143663.
Dörner, Andreas (1996). Politischer Mythos und symbolische Politik. Der Hermannmythos: Zur Entstehung des Nationalbewußtseins der Deutschen. Reinbek: Rowohlt. .
Durschmied, Erik (2013). The Weather Factor: How Nature Has Changed History. Hachette UK. стр. 1751—70. ISBN 978-1444769654.
von Essen, Gesa, (1998). Hermannsschlachten. Germanen- und Römerbilder in der Literatur des 18. und 19. Jahrhunderts. Göttingen: Wallstein. .
Kuehnemund, Richard (1966). Arminius or the Rise of a National Symbol in Literature: From Hutten to Grabbe. New York: AMS Press. .
Münkler Herfried, and Hans Grünberger: "Arminius/ Hermann als nationales Symbol im Diskurs der deutschen Humanisten 1500–1570", In: Herfried Münkler, Hans Grünberger, and Kathrin Mayer. Nationenbildung. Die Nationalisierung Europas im Diskurs humanistischer Intellektueller. Italien und Deutschland. Berlin: Akademie. 1998. стр. 263—308. .
Murdoch, Adrian (1. 12. 2012). Rome's Greatest Defeat: Massacre in the Teutoburg Forest. The History Press. ISBN 978-0752494555.
Tucker, Spencer (2010). Battles That Changed History: An Encyclopedia of World Conflict. ABC-CLIO. ISBN 978-1598844290.
Wagner-Egelhaaf, Martina (ed.). Hermanns Schlachten. Zur Literaturgeschichte eines nationalen Mythos. Bielefeld: Aisthesis. 2008. .
Winkler, Martin M. (2016). Arminius the Liberator: Myth and Ideology (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-025291-5.
Wolters, Reinhard (2008). Die Schlacht im Teutoburger Wald: Arminius, Varus und das roemische Germanien. München: Verlag C. H. Beck. .
Ovid, Tristia (Sorrows), poetic verses written in 10 and 11 AD
Marcus Manilius, Astronomica, a poem written early in the first century AD
Strabo, Geographia 7:1.4, geographically themed history, written around 18 AD
Marcus Velleius Paterculus, Roman History 2:117–120, written in 30 AD
Tacitus, Annals 1.3, 1.10, 1.43, 1.55–71, 2.7, 2.41, 2.45, 2.88, a history written in 109 AD
Suetonius, Lives of the Twelve Caesars: Augustus 23, Tiberius 17–18, biographies written in 121 AD
Florus, Epitome de T. Livio Bellorum omnium annorum DCC Libri duo 2:30, history/panegyric, written in the early second century AD
Dio Cassius, Roman History 56:18–24, written in the first half of the third century AD
Seneca the Younger, "Epistulae Morales ad Lucilium," referenced in Letter 47, Section 10
Wolfgang Schlüter (Ed.), Römer im Osnabrücker Land. Die archäologischen Untersuchungen in der Kalkrieser-Niewedder Senke. Rasch, Bramsche (1991) ISBN 3-922469-57-4 (Romans in the Osnabrück District. The archaeological excavations in the Kalkriese-Niewedde depression.)
Edward Shepherd Creasy, Germans under Arminius Revolt Against Rome in The Great Events by Famous Historians, Vol. 2, compilation of historical essays published in 1905
Smith, William, ур. (1867). Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology. 2. Boston: Little, Brown, and Company.
Weidemann, T. E. J. (1996). „Tiberius to Nero”. Ур.: Bowman, Alan K.; Champlin, Edward; Lintott, Andrew. The Cambridge Ancient History (на језику: енглески). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-26430-3.
Ancient Warfare special "The Varian Disaster", June 2009 (essays by various authors, including Clunn and Murdoch)
Fergus M. Bordewich, "The ambush that changed history" in Smithsonian Magazine, September 2005, pp. 74–81.
Wilm Brepohl, Neue Überlegungen zur Varusschlacht. Aschendorff, Münster (2004) ISBN 3-402-03502-2 (Reconsidering the Varus Battle.)
Tony Clunn, The Quest for the Lost Roman Legions, Savas Beatie LLC, 2005, 372 pp. ISBN 978-1-932714-70-8. The late author discovered the battlefield. This book is a combination of the account of his discovery, the artifacts he found, and his theory about the course of the battle, with that portion recounted in fictional style built around the history.
Creasy, E. S. (2007). The Fifteen Decisive Battles from Marathon to Waterloo. Wildside Press LLC. ISBN 978-1-4344-8442-0. Приступљено 16. 1. 2015.
Boris Dreyer, Arminius und der Untergang des Varus. Warum die Germanen keine Römer wurden. Klett-Cotta, Stuttgart (2009) ISBN 978-3-608-94510-2 (Arminius and the downfall of Varus. Why the Teutons did not become Romans.)
Adrian Goldsworthy, In The Name of Rome: The Men Who Won The Roman Empire. Weidenfeld & Nicolson, London, 2004.
Gilliver, Catherine (2003). Caesar's Gallic wars, 58–50 BC. New York: Routledge. ISBN 978-0-203-49484-4. OCLC 57577646.
Joachim Harnecker, Arminius, Varus und das Schlachtfeld von Kalkriese. Eine Einführung in die archäologischen Arbeiten und ihre Ergebnisse. 2nd ed. Rasch, Bramsche (2002) ISBN 3-934005-40-3 (Arminius, Varus and the battlefield of Kalkriese. An introduction to the archaeological work and its results.)
Ralf Günter Jahn, Der Römisch-Germanische Krieg (9–16 n. Chr.). Dissertation, Bonn 2001 (The Roman-Germanic war (9–16 AD).)
Johann-Sebastian Kühlborn, "Auf dem Marsch in die Germania Magna. Roms Krieg gegen die Germanen". In: Martin Müller, Hans-Joahim Schalles und Norbert Zieling (Eds.), Colonia Ulpia Traiana. Xanten und sein Umland in römischer Zeit. Zabern, Mainz. 2008. ISBN 978-3-8053-3953-7. стр. 67–91.. ("On the march into Germania Magna. Rome's war against the Germanic tribes".)
Fabian Link, Die Zeitdetektive. Die Falle im Teutoburger Wald: Ein Krimi aus der Römerzeit. Ravensburger, (2010) ISBN 978-3-473-34535-9. (The time detectives. The events in the Teutoburg Forest: a crime story of Roman times.) (youth fiction)
Ralf-Peter Märtin, Die Varusschlacht. Rom und die Germanen. S. Fischer Verlag, Frankfurt am Main (2008) ISBN 978-3-10-050612-2 (The Varus Battle. Rome and the Germanic tribes.)
McNally, Michael (2011). Teutoburg Forest, AD 9 : the destruction of Varus and his legions. Peter Dennis. Oxford: Osprey Publishing. ISBN 978-1-84603-581-4. OCLC 610837226.
Günther Moosbauer, Die Varusschlacht. Beck'sche Reihe, Verlag C. H. Beck Wissen, München (2009) ISBN 978-3-406-56257-0 (The Varus Battle.)
Murdoch, Adrian (2004). „Germania Romana”. Ур.: Murdoch, Brian; Read, Malcolm. Early Germanic Literature and Culture. Boydell & Brewer. стр. 55–73. ISBN 157113199X.
Phang, Sara Elise; Spence, Iain; Kelly, Douglas; Londey, Peter (2016). Conflict in Ancient Greece and Rome: The Definitive Political, Social, and Military Encyclopedia [3 volumes]: The Definitive Political, Social, and Military Encyclopedia (на језику: енглески). ABC-CLIO. ISBN 978-1-61069-020-1.
Paweł Rochala, Las Teutoburski 9 rok n.e. Bellona, Warszawa, 2005.
Michael Sommer, Die Arminiusschlacht. Spurensuche im Teutoburger Wald. Stuttgart 2009 (The Arminius Battle. Search for traces in the Teutoburg Forest.)
Dieter Timpe, Römisch-germanische Begegnung in der späten Republik und frühen Kaiserzeit. Voraussetzungen – Konfrontationen – Wirkungen. Gesammelte Studien. Saur, München & Leipzig, (2006) ISBN 3-598-77845-7 (Roman-Germanic encounter in the late Republic and early Empire. Conditions – Confrontations – Effects. Collected Studies.)
Wells, Peter S. (2003). The Battle That Stopped Rome: Emperor Augustus, Arminius, and the Slaughter of the Legions in the Teutoburg Forest. New York: W.W. Norton & Company. ISBN 0-393-02028-2. Strong on archaeology; "Florus"-based theory.
Peter Oppitz, Das Geheimnis der Varusschlacht. Zadara-Verlag, (2006) ISBN 3-00-019973-X (The mystery of the Varus Battle.) Paderborn would have been the site of the battle.
Powell, Lindsay (2014). Roman Soldier versus Germanic Warrior 1st Century AD. Oxford: Osprey. ISBN 978-1-4728-0349-8.
Vance, Norman (2015). „The Novel”. Ур.: Vance, Norman; Wallace, Jennifer. The Oxford History of Classical Reception in English Literature (Volume 4: 1790–1880). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-959460-3.
Rainer Wiegels (ed.), Die Varusschlacht. Wendepunkt der Geschichte? Theiss, Stuttgart (2007) ISBN 978-3-8062-1760-5 (The Varus Battle. Turning point of history?)
Reinhard Wolters, Die Römer in Germanien. 5th ed. Verlag C.H. Beck, München (2006) ISBN 3-406-44736-8 (The Romans in Germania.)