У филму су главне улоге остварили Бен Афлек као Мендес, Брајан Кранстон, Алан Аркин и Џон Гудман, a филм је у дистрибуцију кренуо 12. октобра 2012. године у САД, уз критичке хвалоспеве и зараду од преко 232 милиона долара на биоскопским благајнама. Критичари су нарочито похвалили глуму, режију, сценарио, монтажу и музику.
Ирански исламисти 4. новембра 1979. упадају у амбасаду Сједињених Америчких Држава у Техерану у знак одмазде што је амерички председник Џими Картер дао шаху, апсолутном монарху којег су западне силе подржавале, азил у САД током Иранске револуције, ради лечења од рака. Шездесет и шест запослених у амбасади је узето за таоце, али шесторо људи избегава заробљавање и склањају се у кући канадског амбасадора Кена Тејлора.
Пошто се ситуација око шест бегунаца чува у тајности, амерички Стејт департмент почиње да истражује опције за њихово извлачење из Ирана. Тони Мендез, специјалиста за ексфилтрацију Централне обавештајне агенције, доведен је на консултације. Он критикује њихове предлоге, али је на губитку када му се тражи алтернатива. Док разговара телефоном са својим сином, добија инспирацију филмом Битка за планету мајмуна и почиње да смишља планове за причу са којом ће извући бегунце: они ће се представити као канадски филмски ствараоци који у Ирану траже егзотичне локације за снимање научнофантастичног филма.
Мендез контактира Џона Чејмберса, холивудског шминкера који је раније радио за ЦИА. Чејмберс повезује Мендеза са филмским продуцентом Лестером Сигелом. Заједно оснивају лажну филмску продукцијску компанију, објављују своје планове и успешно пуштају причу да развијају филм Арго, „научнофантастичну авантуру” у стилу Ратова звезда, како би својој причи дали кредибилитет. У међувремену, бегунци постају немирни. Револуционари састављају фотографије амбасаде исецкане пре заузимања исте и схватају да се неки чланови особља воде као нестали.
Представљајући се као продуцент филма Арго, Мендез долази у Иран под псеудонимом Кевин Харкинс и састаје се са шесторо бегунаца. Он им даје канадске пасоше и лажне идентитете. Иако се плаше да поверују у Мендезов план, невољно полазе са њим, знајући да и он ризикује свој живот. Извиђачка посета базару у циљу да се поткрепи њихова прича полази по злу се када један непријатељски расположени продавац почне да их узнемирава, али њихов ирански водич их тера од непријатељске гомиле.
Мендезу је речено да је операција отказана у корист планираног војног спасавања талаца. Он ипак наставља са планом, приморавајући свог шефа, заменика директора Џека О’Донела да на брзину поново добије овлашћење за мисију и поново резервише њихове отказане карте за лет Свисером. Тензије расту на аеродрому, где се нове резервације карата бегунаца потврђују тек у последњем тренутку, а на позив главног чувара лажној продукцијској кући у Холивуду одговорено је тек у последњем тренутку. Бегунци се укрцавају у авион, а отприлике у исто време аеродромске власти су упозорене на превару. Покушавају да их зауставе, али авион је успео да полети.
Да би се заштитили таоци који су остали у Техерану од одмазде, свако учешће САД у спасавању је поречено, а пуна заслуга се приписује канадској влади и њеном амбасадору (који затвара амбасаду и напушта Иран са својом супругом док је операција у току). Амбасадорова иранска домаћица, која је знала за Американце и лагала револуционаре да би их заштитила, бежи у Ирак. Мендезу је додељена обавештајна звезда, али због поверљиве природе мисије, он тајно прима медаљу и мора да је врати касније. Мендез се враћа жени и сину у Вирџинији.
Филм се завршава објашњењем шта се догодило након приказаних догађаја: таоци су ослобођени после 444 дана, Мендез и Чејмберс су остали пријатељи до Чејмберсове смрти 2001. године, Бил Клинтон је вратио Мендезу звезду 1997. након што је канадски план декласификован, и он живи са својом породицом у руралном Мериленду.
