Андроник Асен Закарија

Андроник Асен Закарија
Датум смрти1401
СупружникКатарина Ле Мор
РодитељиЦентурионе I Закарија

Андроник Асен Закарија (умро 1401. године) је био ђеновљански господар кнежевине Ахаје у јужној Грчкој.

Живот

Андроник Асен Закарија је био син барона Центуриона I Закарије, члана династије Закарија из Ђенове, и Асенине, ћерке епитропа Мореје Андроника Асена по коме је Андроник добио своје грчко име. Била је сестра Ирине Асен, царице Византијског царства.[1] Преко своје мајке Асенине и њене баке Ирине Палеолог Андроник је потицао од цара Михаила VIII Палеолога и царских угледних породица Палеолога, Анђела и Комнина. С друге стране, барон Центурионе I је био један од најмоћнијих господара кнежевине Ахаје, као велики констабл, као и господар Дамале, Естамире, Чаландрице и Лисареје.[2]

Андроник је проглашен за витеза пре 1375. године. Ове године се, заједно са својим братом Мартином и другим младићима из кнежевине Ахаје, борио против деспотовине Мореје у бици на Гардикијуа. Нагли по природи, млади витезови су повели јуриш против византијских линија, поразивши деспота Манојла Кантакузина и приморавши га да се повуче. Касније је барон Центурионе I био део ахајског посланства послатог у Напуљско краљевство краљици Јовани I Анжујској и током свог одсуства из Ахеје Андроник је кратко време деловао као баиле кнежевине Ахаје.[3] Негде око 1382. године, барон Центурионе I је умро и Андроник Асен Закарија је наследио баронију Чаландритса и титулу великог констабла Ахаје.[4] Оженио се Катарином Ле Мор,[5] ћерком Ерарда III Ле Мора, барона Аркадије церемонија венчања је обављена по грчком православном обреду.[6] Када је барон Ерард III умро 1388. године, без мушког наследника (његов једини син је умро млад), Андроник Асен Закарија је додао Аркадију својој имовини.[7]

Доласку Наварске компаније у Ахају противили су се многи староседеоци, међутим, Закарије под Андроником су се удружили са новом влашћу, а његова сестра Марија Закарија била је удата за генералног викара Наварске компаније и касније кнеза од Ахаје (1396–1402. године), Петра од Светог Суперана.[8] На тај начин Андроник је заузео истакнути положај у кнежевини Ахаји, у рангу само са латинским архиепископом Патре.[9][10]

Године 1387. Суперан је обновио уговор о пријатељским односима са Венецијом након што се консултовао са двором господара кнежевине Ахаје, међу којима је био Андроник као барон од Чаландрике и велики констабл.[11] Барон Андроник је 10. септембра 1389. године, заточио војводу Нерија I Ачајолија у замку Листраина који се налазио близу савременог села Граика код Воштице.[12] Листраина је била под контролом барона Андроника Асена Закарија и такође удаљена и неприступачна тврђава, погодна за заточење важног таоца.[13] Наварци су тражили од војводу Нерија I повратак града Аргоса Венецији. Војвода Нерио I Атински је навео да је његов зет деспот Теодор I Палеолог освојио Аргос без његовог пристанка и обећао да ће покушати да га убеди да га врати Млетачкој републици.

Дана 22. маја 1390. године, све стране су се сложиле и војвода Нерио I од Атине је ослобођен под неким тешким условима. Барон Андроник Закарија је био један од главних преговарача у овим преговорима који је представљао кнежевину Ахају.[14] Барон Андроник је такође био један од господара кнежевине који је 11. децембра 1390. године, био присутан на савету у замку Андруса који је дочекао посланство војводе Амадеа Савојског и разговарао са њима о амбицији војводе Амадеа да буде признат као кнез од Ахаје.[15] 4. јуна 1395. године, заједно са кнезом Педром од Светог Суперана, био је поражен и заробљен од стране византијских Грка из деспотовине Мореје, али је пуштен у децембру, пошто су Млечани платили откуп од 50.000 хиперпира за њега и кнеза Петра од Светог Суперана.[16] Године 1396. добио је писмо од папе Бонифација IX, које му је пружило папску заштиту и подстакло га да се енергично бори против растуће претње Турака Османлија.[17]

Барон Андроник Асен Закарија је умро 1401. године, и наследио га је најстарији од његова четири сина, Центурионе II Закарија, који је 1404. године, постао кнез Ахаје, владајући све док га деспотовина Мореја није збацила 1430. године.[18]

Породица

Из брака са баронесом Катарином Ле Мор, Андроник Асен је имао најмање четири сина:[19][20]

  • Центурионе II Закарија (умро 1432. године): барон од Чаландрике, касније је постао кнез Ахаје (1404-1430. године) након што га је на том положају потврдио краљ Ладислав од Напуља.
  • Ерард IV Закарија: наследио свог оца као барон Аркадије. Умро је 1404. године, а Аркадију је наследио његов старији брат Центурионе II.[21]
  • Бенедикт Закарија: мало се зна о Бенедикту. 1418.године, бранио је Гларенцу од људи Оливијеа Франка и био је утамничен након што је Франко упао у град.[22]
  • Стефан Закарија (умро 1424. године): латински надбискуп Патре 1404–1424. године.

Референце

  1. ^ Bon 1969, стр. 708
  2. ^ Bon 1969, стр. 460, 708
  3. ^ Libro de los fechos et conquistas del principado de la Morea. 1885. pp. 156, 158–159.
  4. ^ Bon 1969, стр. 276, 708
  5. ^ Guérin, Marie (2014). Les dames de la Morée franque (XIIIe-XVe siècle). Représentation, rôle et pouvoir des femmes de l’élite latine en Grèce médiévale. Université Paris-Sorbonne. p. 67.
  6. ^ Thomopoulos, Stephanos. History of the city of Patras, from the ancient times until 1821. стр. 528. ISBN 960-7960-08-4. .
  7. ^ Bon 1969, стр. 276, 413
  8. ^ Thomopoulos, Steohanos. History of the City of Patras From the Ancient Times Until 1821. стр. 605. ISBN 960-7960-08-4. .
  9. ^ Bon 1969, стр. 276
  10. ^ Topping 1975, стр. 156
  11. ^ Bon, Antoine. La Morée franque. Recherches historiques, topographiques et archéologiques sur la principauté d'Achaïe (1205-1430) (in French). p. 266.
  12. ^ Thomopoulos, Stephanos. History of the City of Patras, from the Ancient Times Until 1821 (in Greek). . стр. 607. ISBN 960-7960-08-4.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  13. ^ Παπαθανασίου, Μανώλης. "Κάστρο Λίστρενας". Καστρολόγος (in Greek). Retrieved 2024-01-14.
  14. ^ Zakynthinos, Dionysios. Le despotat Grec de Morée (in French). p. 136.
  15. ^ Bon, Antoine. La Morée franque. Recherches historiques, topographiques et archéologiques sur la principauté d'Achaïe (1205-1430) (in French). pp. 259–260.
  16. ^ Topping 1975, стр. 158
  17. ^ Bon 1969, стр. 273
  18. ^ Bon 1969, стр. 273–274, 276, 70
  19. ^ Bon 1969, стр. 708
  20. ^ Topping 1975, стр. 160
  21. ^ Thomopoulos, Stephanos. History of the city of Patras, from the ancient times until 1821 (in Greek). . стр. 528. ISBN 960-7960-08-4.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  22. ^ Sansaridou - Hendrickx, Thecla. The Chronicle of the Tocco. Greeks, Italians, Albanians and Turks in the Despotate of Epirus (14th-15th centuries) (in Greek). Thessaloniki: Stamoulis. 2008. стр. 165. ISBN 9789606741999. .

Литература

  • Thomopoulos, Steohanos. History of the City of Patras From the Ancient Times Until 1821. ISBN 960-7960-08-4. 
  • Bon, Antoine (1969). La Morée franque. Recherches historiques, topographiques et archéologiques sur la principauté d'Achaïe [The Frankish Morea. Historical, Topographic and Archaeological Studies on the Principality of Achaea] (in French). Paris: De Boccard. OCLC 869621129.
  • Topping, Peter (1975). „The Morea, 1364–1460”. Ур.: Setton, Kenneth M.; Hazard, Harry W. A History of the Crusades, Volume III: The Fourteenth and Fifteenth Centuries. Madison and London: University of Wisconsin Press. стр. 141—166. ISBN 0-299-06670-3. .

Strategi Solo vs Squad di Free Fire: Cara Menang Mudah!