Морејска деспотовина је држава која је постојала у оквиру Византије и којом је управљао један од принчева са деспотском титулом. Обухватала је данашњи Пелопонез са центром у Мистри, а Турци су је освојили 1460. године.
Према народној етимологији, назив су му дали крсташи јер је било густо обрасло дудовим дрвећем (грч.Μωρέας или Μωριάς) које се користило у производњи свиле која је тада цветала. Пошто су ту живели и Словени, могућа етимологија, као и у случају Морлака је од мора. Такву етимологију ове речи, иако словенофоб, је заступао и тиролски путник, новинар, политичар и историчар Jakob Philipp Fallmerayer..[2]
Историја Морејске деспотовине
Морејска деспотовина настаје 1259. године када Михајло VIII побеђује и заробљава хајског кнеза Вилијама II Вилердена у Пелагонијској бици. Вилијам је пуштен из заробљеништва уз велики откуп и предају дела територија на истоку Пелопонеза. Од тих новоприпојених поседа створена је претеча Морејске деспотовине на чијем челу се налазио војни заповедник који је постављан на период од годину дана. Такво стање се задржало до 1308. године од када управљање над областима постаје доживотно, а уместо стратега на положај ступају блиски чланови царске породице.[3][4]
