PROFILBARU.COM

Алексије Дука Палеолог је био византијски аристократа, севаст и велики дукс из дванаестог века (око 1185/1190), који је такође био деда по оцу цара Михаила VIII Палеолога.

Алексије Палеолог је рођен око 1140. године. Недостају тачни подаци о његовом родитељству, али се он традиционално поистовећује са младожењом, у част чијег венчања је састављен епиталамијум који се приписује Теодору Продрому, у којем се наводи да је младожења био Дука пореклом и једини син неименованог Палеолога који се прославио као војни заповедник, али је већ преминуо у време венчања његовог сина.^[1] На основу овог податка намеће се закључак да је Алексије Палеолог највероватније потомак Георгија Палеолога и Ане Дука, а постоји претпоставка да му је отац био њихов унук севаст Михаило Дука Палеолог, који је био познат по својим војним подвизима у Италији, где је умро 1156. ^[2] Вероватно је и Алексијев најстарији син добио име по овом Михаилу, како је то било у то време традиција.

Алексије се 1157. године помиње са титулом севаста у матичним књигама са присутнима на црквеном синоду од 12. маја исте године, где је наведен после севаста Константина Палеолога.^[3] Посведочено је и његово присуство на заседању синода од 3. марта 1166. године, у чијем се регистру помиње после великог етериарха Георгија Палеолога и севаста Константина Палеолога.^[4]

Око 1180. Алексије Палеолог се оженио Ирином Комнин, недвосмислено названом у анонимном Епиталаму као ћерком севаста Јована Кантакузина и Марије Комнин, која је била унука цара Јована II Комнина од његовог сина Андроника, а самим тим и братаница цара Манојла I Комнина. Венчање се вероватно догодило у последњим месецима живота цара Манојла I Комнина, који се помиње као пратилац невесте.^[5] Алексије и Ирина су имали два сина.^[6]

Михаило Палеолог (* око 1180/1185 – † после 1257), велики картулар^[7]
Андроник Комнин Палеолог (*око 1190 – † око 1248), велики доместик, отац цара МихаилаVIII Палеолога.^[8]

У типику манастира Светог Архангела Михаила у Ауксентијанској светој шуми код Халкидона, који је написао цар Михаил VIII Палеолог, Алексије Палеолог и његова супруга Ирина Комнина наведени су као цареви баба и деда, а њихова имена се помињу прва међу прецима, у чију успомену је цар Михаило VIII наредио редовне задушнице.^[9] Поред тога, и сам Алексије је такође наведен као велики војвода, положај који је обављао вероватно између 1185. и 1190.^[10] Редослед његовог помињања – прво и пре царевог оца, и његов положај великог војводе одбацују сумњу да цар заправо помиње свог деду и баку по мајци, који су такође носили имена Алексије Палеолог и Ирена Комнина,^[11] посебно имајући у виду да је други Алексије Палеолог носио много вишу титулу деспота, коју цар тешко да би пропустио да помене да је мислио на свог деду по мајци на овом месту у типику.^[12]^[13] У поетском прологу истог документа, писаном у виду обраћања цара Михаила VIII Светом Архангелу Михаилу, цар помиње и да је, непосредно пре него што су Латини заузели Цариград, велики дукс Алексије Палеолог поново основао монашки манастир у Ауксентијанској Светој шуми, која је касније посвећена Светом Архангелу Михаилу, и завршио свој живот као монах са именом Антоније.^[14] Највероватније је велики дукс око 1190. године обновио дотични манастир.^[15] а упокојио се пре 1203. Његова жена је такође примила монаштво под именом Евгенија.^[16]

Референце

^ Cheynet & Vannier 1986, стр. 169, 28. – Alexis Paléologue.
^ Cheynet & Vannier 1986, стр. 153, 154, 17. – Michel Paléologue, pp. 169, 28. – Alexis Paléologue.
^ Cheynet & Vannier 1986, стр. 169, , 28. – Alexis Paléologue.
^ Cheynet & Vannier 1986, стр. 169, , 28. – Alexis Paléologue.
^ Cheynet & Vannier 1986, стр. 169, 28. – Alexis Paléologue.
^ Cheynet & Vannier 1986, стр. 170, 28. – Alexis Paléologue.
^ Cheynet & Vannier 1986, стр. 174, 31. – Michel Paléologue.
^ Cheynet & Vannier 1986, стр. 176, 32. – Andronic Paléologue.
^ Cheynet & Vannier 1986, стр. 168, 28. – Alexis Paléologue; Dennis 2002, pp. 1228.
^ Cheynet & Vannier 1986, стр. 168, 28. – Alexis Paléologue; Dennis 2002, pp. 1228.
^ Pargoire 1903, стр. 455, 457
^ Cheynet & Vannier 1986, стр. 168, 28. – Alexis Paléologue.
^ Повече за алтернативното мнение по въпроса за идентификацията на велия дука Алелсий Палеолог и съпругата му Ирина Комнина от типика на манастира Свети Архангел Михаил с деспот Алексий Палеолог и съпругата му Ирина Комнина виж: Pargoire 1903, pp. 454– 458
^ Cheynet & Vannier 1986, стр. 168, 170, 28. – Alexis Paléologue; Dennis 2000, pp. 1217.
^ Pargoire 1903, стр. 453
^ Cheynet & Vannier 1986, стр. 170, 28. – Alexis Paléologue; Dennis 2000, pp. 1228.

Литература

(језик: француски) Cheynet, Jean-Claude; Vannier, Jean-François (1986). Les premiers paléologues. Études Prosopographiques (online), Byzantina Sorbonensia, 5. Paris: Éditions de la Sorbonne (published online 4 септември 2017), doi:10.4000/books.psorbonne.1939, ISBN 9782859441104, online ISBN 9782859448295, doi:10.4000/books.psorbonne.1927, посетен на 20 юни 2022
(језик: француски) Pargoire, Jules (1903). II. Mont Saint-Auxence. – In: René Graffin (ed), Revue de l’Orient Chrétien (1896 – 1946). Piscataway, NJ, USA: Gorgias Press, April 21, 2010, 426 – 458, doi:10.31826/9781463220716-023, ISBN 9781463220761
(језик: енглески) Nicol, Donald M. (1968). The Byzantine Family of Kantakouzenos (Cantacuzenus), ca. 1100 – 1460: A Genealogical and Prosopographical Study, Dumbarton Oaks studies 11. Washington, DC: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies, OCLC 390843
(језик: француски) Stiernon, Lucien (1965). Notes de titulature et de prosopographie byzantines: Sébaste et gambros. – Revue des études byzantines, 23, 222 – 243, doi:10.3406/rebyz.1965.1349
(језик: енглески) Dennis, George (2000). Auxentios: Typikon of Michael VIII Palaiologos for the Monastery of the Archangel Michael on Mount Auxentios near Chalcedon. – In: Thomas, John; Hero, Angela Constantinidis (eds), Byzantine monastic foundation documents: a complete translation of the surviving founders’ typika and testaments, I. Washington, DC: Dumbarton Oaks Research Library and Collection, 1207 – 1236, ISBN 0-88402-232-3