Године 1970. докторирао је на универзитету Париз-југ са тезом „Особине транспорта електрицитета у никлу и гвожђу” (фр.Propriétés de transport électrique dans le nickel et le fer).[2] Потом је био вођа тима за истраживање чврстих стања на истој институцији.
Фертова група истраживача је 1988. открила ГМР ефекат у структури слојева гвожђа и хрома.[3] Независно од њега, нешто касније је група под руководством Петера Гринберга дошла до сличних резултата.[4] Откриће ГМР ефекта омогућило је израду магнетних читача тврдих дискова изузетно високог капацитета, који су данас у широкој употреби.
Ово откриће припада новој грани физике, спинтроници, која се бави особинама спина електрона.
Од 1976. Ферт је професор на Универзитету Париз-југ у Орсеју.
^Baibich et al.: Giant Magnetoresistance of (001)Fe/(001)Cr Magnetic Superlattices. In: Physical Review Letters. Band 61, 1988, стр. 2472-2475
^Binasch et al.: Enhanced magnetoresistance in layered magnetic structures with antiferromagnetic interlayer exchange. In: Physical Review. Band B 39, 1989, стр. 4828-4830
Спољашње везе
Медији везани за чланак Алберт Ферт на Викимедијиној остави
